Полиција

— 389 —

Новчана казна као таква нашла је у овом предлогу знатно већу примену него што је то било у позитивном законодавству, јер се сматрало, да се она може свуда онде при менити, где нема нарочите потребе за лишење слободе; а то је њено поље још више проширено тиме, што је њена примена наређена и у знатно великом броју кривичних дела још и кумулативно поред казне лишења слободе. При томе су учињене важне новине, да ће новчана казна моћи да се исплати у делимичним отплатама и да ће сиромашни осуђеници моћи

_ да ту казну одраде радећи какав посао у корист фонда за казнене и др. заводе.

Велико спорно питање између теорије воље и теорије представе, које је тако много расправљано у науци, и да ли једна или друга треба да преовлада у закону, решено је у нашем предлогу на тај начин, да ће се казнити по правилу она кривична дела, која су учињена са тзв. „намишљајем“, а да ће са кривична дела учињена из нехата казнити само онда, када је то нарочито у закону поменуто. Употребљени израз „намишљај“ има да обухвати обе научне теорије, и да на тај начин омогући кажњивост сва три Оошз а позната у науци под именом доји5 Фтес!ив, 4о1и5 јад гес и доји5 емепшанз. „Намишљај“ обухвата с једне стране хотење извесног лица, да предузме извесну кривичну радњу, дакле његову вољу, . да постигне известан непосредно или посредно намеравани циљ знајући да тиме чини кривично дело; с друге стране он обухвата и представу учиниоца, да ће из његове радње на-. ступити известан резултат, чије наступање он не одбија, већ та на против као противправно усваја, ако он наступи. Законски предлог вели: а) кад је учинилац "извршење хтео; 6) кад је он предвиђојући забрањену „последицу.... пристао“ на њено наступање.

Друга врста кривичних дела учињених из нехата обухвата у науци познате форме свесног и несвесног нехата, од жојих се први састоји у томе: а) што је учинилац предвиђао наступелу последицу, али је лакомислено држао, да ће је моћи отклонити и ако врши намеравану радњу и 6) што учинилац, предузимајући извесну радњу није предвидео да из ње може наступити противправна последица, а према околностима и његовим личним особинама он је био дужан да то предвиди. као што не прави разлику код оне три врсте намишљаја.