Полиција

— 410 —

становања, по 35 динара дневно, за време докле. панађур траје. — сходно уредби Мин, Финансија ДРБр. 96000,од 30 септембра 1920. г. Ако се панађур држи ван места становања марвеног лекара, онда му припада већа дневница, опет по овој уредби (према величини плате), а сем тога има право и на попутину. Детаљније о овоме видети у Полицијском Речнику од Д Ђ. Алимпића (рубрика Дневнице).

2. Према наређењу истог министра од 27 фебруара 1926. г. ВТБр 2326, марвени трговци и месари, који на панађуру купују стоку у џелепима и чопорима, плаћају марвеном лекару:

а) за коња — 3 дин. од грла;

6) за говела — 2 дин. од грла;

в) за телад до 6 месеци старости и ждребад до ! године старости — 0.50 дин. од грла;

г) за свињче преко 6 месеци — 1 дин. од грла, а за свињче испод 6 месеци 0.50 дин. од грла; и

"д) ва овце, козе, јагњад и прасад — 0.50 дин. од грла.

3. Пољопривредници, који на панађуру купују стоку за за своју домаћу употребу, не плаћају марвеном лекару ништа за преглед исте.

Св. Бр. 1295.

ХХУП Суду општине боло водске:

У „Полицији“ Бр. 5—6 за ову годину објашњено је (Поуке и обавештења, У!) да не постоји ни један законски пропис који би забрањивао сопственицима да на своме земљишту саде дрвеће, али да суседи имају право, по 5 282 грађ. зак., „жиле туђег дрвета у својој земљи пресећи, и гране над своју · земљу надведене скресати.“ Према овоме отпада и питање о

накнади штете проузроковане хладом од засађеног дрвећа, јер је њено отклањање регулисано самим законом.

Св. Бр. 667.

ХХУШ

Суду општине клисурске:

По тач. 4. 5 471 грађ. суд. пост, земљоделцу се не може узети у попис нити продати за приватне дугове пет дана ораће земље и кућа са окућницом од једног дана орања.