Полиција

ПОЛИЦИЈА

Година ХИ. СВЕСКА ЗА ЈУНИ 1926. Број 11, и 12.

НАДЗОР НАД УВЕТНО ОСУЂЕНИМ ИЛИ УВЕТНО ОТПУШТЕНИМ КАЖЊЕНИЦИМА.

(Међународни казнионички конгрес у августу 1925. у Лондону). | -

_ Треће питање, о којем је конгрес расправљао, гласи: „Како би се најбоље могао да организује по држави, друштвима или појединцима надзор над лицима уветно осуђеним или уветно отпуштеним2“

Емори Лион, директор удружења „Нохагд“ у Чикагу, каже у своме извештају:

Уветно се отпуштају кажњеници на два начина. Може да се по суду одгоди изречење пресуде, што се у Сједињеним Државама назива „РгођаНноп“. Ово је остављено слободној расуди суда, те се може да употреби против млађахних и против одраслих зликоваца. Други начин зове се „на реч“, а састоји се у томе, да се ослободи кажњеник, након што је претрпио извесни део неодређене казне лишења слободе, а подељује га месни или државни савет.

Сврха ових закона није, да се покаже праштање кажњеницима, него да се на бољи начин поступа против извесних зликоваца, према њиховој природи, у бољем интерсу државе.

Све су ове мере једнаке само у начелу, да се не узима

обзир само на почињени злочин, већ и на самога злочинца; да се не казни само почињени злочин, већ да ваља пронаћи

најбољи начин поступка спрам злочинца. Код обих мера врши држава сама надзор над отпуштеним кажњеницима, а не пре даје тај надзор у руке приватним установама нити лицима.

Публика не схваћа тачно разлику између пробације и сустава „на реч“.

Заједничко обележје обих сустава јесте, да се крива пушта на слободу под уветом и уз надзор.

„Пелиција“ 1