Полиција

— 586 —

дивидуалнији, него онај по поједином органу, јер је орган претерећев. Држава је правно обвезана подупирати новчано друштва, која врше овај заштитни надзор, јер она чине држави важне услуге и обављају њезин посао.

Према природи надзираних и према природи ових мера може се полицији поверити надзор само у „посебним тачно одређеним случајевима, а то је, када тај надзор улази у њихов званични делокруг.

За оне случајеве, када се поставља једини увет, да се не ће с нова починити деликат, довољни су судски службени регистри.

У другим случајевима имаду ла пазе поједини органи односно установе заштитнога надвора на то, да ли надзирани извршује увете наложене му или не.

_ Држави је дужност да води бригу о томе, да ли наведени органи и установе врше своју надаорну дужност како треба. Држава ваља да обвеже ове органе и установе да редовно подносе писмене извештаје о успеху свога надзора. На тај ће начин држава најбоље дознати, да ли се испуњавају увети, које је поставила.

За овај су државни надзор најподеснији они органи, који су изрекли уветну осуду или уветно отпуштање на слободу.

Међународно могу да уреде ово питање само оне државе, које су успешно развиле код себе заштитни надзор буди по установама буди по органима. |

Било би пожељно, да се и установе и поједини органи, | који се баве заштитним надзором, удруже у народни савез.

Онда би се могла ствар уредити и међународно, јер би једновремено ове централе ступиле међусобно у везу. Онг би се могле међусобно обвезати, да ће узети под своју заштиту и надзор иноземце уветно осуђене или уветно отпуштене, који се налазе у њиховом подручју и да ће их са истом пожртвованошћу надзирати, штитити и приводити к добру као да се ради о њиховим властитим замљацима.

П. Гаро, професор казненог права у Лиону и један од првих живућих криминалиста, развија ове мисли:

Уветна осуда и уветно огпуштање два су института, која су уведена мало не у сва законодавства. Разлог је томе што