Полиција

— 605 —

пре ступања на снагу нових закона, важе рокови утврђени дотадашњим законским прописима.

Сам закон од 21. јула 1925. о општем управном поступку има 830 параграфа и садржи ова главна начела и прописе:

Надлежност управних власти је стварна и поме сна (просторна, територијална). Стварна и помесна надлежност равна се: према прописима о делокругу упр. власти утврђеном у особеним законима. Не одређује ли који од споменутих закона ништа гледе стварне надлежности, онда суу стварима савезне управе надлежне у првој инстанцији политичке среске власти (савезне полициске власти), у другој земаљски капетан, а у трећој уред савезног канцелара. Нема ли у споменутим законима никакове одредбе у погледу помесне надлежности, она се равна: 1) у стварима, које се односе на непокретно добро по месту, где се оно налази; 2) у стварима пословања неког предузећа или другог каквог сталног деловпња по месту, где се врши пословање; 3) у другим стварима прво по месту становања учесника итоу случају неизвесности по месту становања тужене или обвезане стране, затим по месту боравишта, по том по завичајној општини и најзад по његовом последњем месту становања унутар државе. Ако не може да дође у обзир ниједна од споменутих надлежности или прети опасност од одуговлочења, онда по месту повода за предузимање поступка. Ако се ни на тај начин не може утврдити надлежност, надлежна је врховна управна власт, која стварно долази у обзир.

Постоји ли преме изложеним прописима надлежност више управних власти а за тај случај није у особним законима ништа друго одређено, тада све те власти поступају споразумно. Не могу ли се споразумети, прелази надлежност на овима заједничку врховну управну власт. За случај пак погибељи од одуговлачења, има свака од споменутих власти да предузме у свом подручју нужне мере а истовремено да о предузетим мерама обавести остале.

О спору гледе надлежности одлучује она заједничка врховна власт, која је стварно надлежна по некој ствари.

Управна власт има да испита своју стварну и помесну надлежност по званичној дужности. Дође ли јој на решавање ствар, за коју није надлежна, има писмен захтев да без не-