Полиција

— 635 —

су им снаге, да започету борбу приме, и успешно је заврше, „ослободивши Београд од Турака.

Овај догађај у Београду предходио је не само коначном ослобођењу Београда, но и осталих од Турака поседнутих

градова Србије.

Светао је пример смелости, храбрости и пожртвовања наше жандармерије; њега је и сам чика јова Јовановић— Змај опевао, и између осталог у својој песми „На Чукур- Чесми“ — рекао: „Срцу смелом, мишици храброј ја се дивим, па се ево овде кунем српском вером, Богом живим, да ћу увек кад затреба на бранику рода стати, крв и живот за Отаџбину радо дати“.

Наша је жандармерија онога доба дика роду своме. Велика «су дела њена. Она је својом одлучношћу и храбрим држањем противу разузданих и бесних Турака, задивила свет, што је тонижене Турке изазвало да се покажу у правој тиранскоазијатској боји. Бес Турака био је од неоцењиве вредности за нас. Овај сукоб и борба дали су прилике представницима страних сила у Београду, да се лично увере у обест Турака и да стану на нашу страну. Ово је повољно утицало на равватак даљег тока догађаја у корист нашега народа у погледу његова ослобођења од Турака.

Трећи јуни 1862. године забележен је златним словима не само у истори наше жандармерије, но и повесници у нашега народа. Тај дан, као дан успомене на ту борбу и храбро држање жандармерије, као дан, када је она остала на бранику рода свога и много допринела коначном ослобођењу вароши од Турака и даљем слобоцном развитку нашега народа и наше земље, предат је нашој жандармерији у аманет и тај дан жандармерија слави сваке године.

Жандармерија слави сваке године у старој жандармерској касарни на Краљевом Тргу у Београду. Ова је касарна сазидана дош ва време Турака, У њој је била турска полиција и то баш она, која је из исте касарне ватром из пушака напала на нашу жандармерију, сачекавши је при повратку са „Чукур-Чесме“, где се је први сукоб на дан 3. јуна 1862. године, на сам дан Духова и одиграо.

На неколико дана пред славу, ако прођете поред жандармериске касарне, приметићете ужурбаност г. г. жандарме-