Полиција

— 590 —

3. Надзор мора да имаде значај званичан и обвеван“ Он мора да ја директан и вршен под специјализованим оргавима под извесном и издашном контролом судских и казнионичких власти. Његова је битна сврха, да буде нацлежна власт извештена о промени боравишта и приликама уветно осуђенога или уветно отпуштенога; он може да се надопуни са забраном боравка на извесном месту и одредбом места, у коме има да борави.

4. Између заштите и надзора мора да постоји непрестана сарадња и савез, Лица и установе, које врше заштиту, морају да стоје под надзором судских и казнионичких власти и онда, када не добивају од државе потпоре.

5. У међународним односима пожељно је, да државе склопе“ уговор: 1.) о међусобном саопћавању уветних осуда и уветних отпуштања на слободу; 2.) о дужности државе, која је издала. уветну осуду или поделила уветно отпуштање на слободу, да обавести: а) државу одредишта, сваки пут када дозволи уветно“ осуђеноме и отпужтеноме, да оде из домовине или када га изагна из државе; 6) суседне државе сваки пут, када уветноосуђени или отпуштени измакну надзору, који је над њим одређен.

ја сам у секцији код расправе овог питања узео реч њ казао ово:

У Краљевини Срба Хрвата и Словенаца уведен је и увјетни допуст (Нбеганоп сопаћопеПе) и одгода осуде (5815 а 1а сопдатпаноп) и одгода извршења казни (вигај5 а1а ехесиНоп де Ја ређе).

Уветан допуст уведен је у Хрватској већ законом од 21 априла 1875. Он је само консеквентна проведба ирскога прогресивног сустава извршења казни. По том закону добива уветни допуст онај казненик, који је осуђен ради злочинства,. дакле најмање на тамницу од шест месеци, те се у казнионењ бесприкорно понашао. Искључен је од уветног допуста казненик, који је осуђен више него два пут ради злочинства, или ради злочинства потичућега из користољубља или ради злочиства палежа. Уветни допуст може добити казненик први пут осуђен након претрпљене половине казни, други пут осуђен након претрпљених трију четвртина казни. Допусник: се има држати под стрстим надзором редарства, те се бег: