Полиција

— 937 —

друкчији свет и живот већ се прихватао посла да за тај више живот спреми свој прилог одавде, из шаког Хомоља! Али што је невероватно Вије и немогућно — па је цела истина да је у том Хомољу, у Жагубици, 1844 године написана једна потпуна „мелодрама у 5 дјеиствија“ а под именом „Скитничка конфузија или Несторово покајаније“. Та је мелодрама још те године штампана у „књажевско- србској књигопечатњи“ у " Београду, а она је „састављена Мојсијем Живсиновићем, писарем среза Омољског, окр. Пожаревачког“.

Данас је наше Хомоље само роматично — онда се зањ тврдило да је дивље. И у тој дивљини постаје једно уметничкокњижевно дело, које се меша највише задаће поетског стварања, а које заснива и израђује један скроман полицијски службеник! Занимљиво је данас размишљати о души човека који се, у најбољем случају, може почастити тек јарећином онда кад смишља мелодрамски текст за позорницу вишег стила, какве ни у Београду не бејаше! То је заиста био пишчев разговор с неким вишим снетом... Поета — полицајац седи у канцеларији, топло подложеној онда кад напољу царује мећава која брани сваки састанак, па ни државном татарину, који носи пошту, не допушта по две и по три недеље да се дрзне дотле доспети, и само одобрава курјацима да с планина сиђу и да прошетају поред прозора за којим, на другој страни, шкрипи гушче перо везући по правитељственој хартији врсте мелодрамског стварања! Дужни смо мислити да је такав службеник морао бити добар и питом човек, правдољубив и братски расположен према свету коме је био један од старешина.

Овај „писар среза Омољског“ није у аналима наше књижевности иначе сасвим непозната личност. Није му ова жагубичка забава једини рад на књижевној просвети нашој: и пре и после тога времена Живојиновић је био учитељ у војвођанским градовима, живео је и у Новом Саду, писао је поворишна дела, која су и приказивана, али је —- чудновато ! — штампао само, оно које је саставио на извору лепе Млаве, у Жагубици.

Желите ли штогод више о тој мелодремни2

Већ и само име њено казује да је ту главно лице Нестор, који најзад има и своје „покајаније“. А због чега се каје 2 Као несталан човек не могаше се скрасити у заснованој породици, кућа је пропадала, а он је онда дигао руке од свега

„Полиција“ 5