Полиција

— 939 —

Садржину 'и 'овде видимо већ и из самог имена. Драма"тисана је тек једна епизода из кројско-арбанаске, Љубисав је млад витез који има, разуме се, вереницу Милису. А вереница једнога витеза и сама мора бити ратничкога духа — па де у приказу овога комада обично најбурније је поздрављена баш она сцена кад Милиса на позорници ступа преобучена у мушкарца. То је било најтоплије што је створила хладна душа једног полицајца. — Рекосмо хладна ради стилистичке анти"тезе — у ствари је морала бити блага душа човека који је, "у једно исто доба, и тако писао и вршио своју старешинсконолицијску дужност у једном крају знатне противности оном седе је хомољски полицајац сковао своју мелодрану..

ж 4 ж

Данас се, из практичних разлога, драме пишу махом у прози — али се ипак не пориче да су стихови права одећа за такве књижевне радове,

Тако је мислио и начелник среза беличког, у округу јагодинском, кад је писао драме: „Полазак на Цариград или Смрт Цара Душана“, „Женидба Максима Црнојевића“, „Кра_љевић Марко и Арапин“.

Али је, треба одмах рећи, тај полицајац-драматичар већ био школован човек, који је у Београду изучио права, па је још и као блиски рођак династије имао изгледа на најлепшу чиновничку каријеру. То бејаше Александар Вукомановић, који је рано преминуо, а који се, на показани начин, старао и о репертоару наших поворишних дружина. Његова су дела, пре скоро шест деценија, и штампана у укусном издању, па су се т читала радо, а на сцени су се задржали знатно још и по -пишчевој смрти.

Хомољски писар и тамнавски капетан писали су своје "драмате у прози, а белички срески начелник узе стих и то -десетерац народних песама. Осим свега његов је књижевни језик чист, он је чак и леп. _

3 + Ж

„Општинска се кућа општински и гради!“

То су начело патријархалне врлине имали на. уму и посменути полицајци старога доба, кад су прегли били и на посао гкоји се од њих није изискивао. Хвала им!

Андра Гавриловић. 5>