Полиција
1000 —
уским, и заклонити се за већу строгост овога. То не значи да су у Француској непозната средства за извршење пресуда «оја би била исто толико енергична као и ово средство нашег закона. Довољно је поменути тако зване аз1гее5, које се са«стоје у одређивању неке веће суме, коју ће имати да плати онај који је изгубио спор, ономе који га је добио за сваки дан задоцњења у извршењу пресуде. Тако на пр. једно «лектрично друштво у Паризу, које је по пресуди имало да тонова васпостави прекинуту електричну струју у једном хотелу и које није хтело да изврши ту пресуду, било је «осуђено да плати хотелијеру по 10.000 франака за сваки дан задоцњења у извршењу пресуде (Р. Р. 1898, 1, 289) Стредство је заиста енергично. Треба додати да су га судови измислили и да се оно не може ослонити ни на један текст закона. Не само то: оно је чак противно извесним јасним наређењима закона, као што је на пр. пропис чл, 1149 франуског Грађанског Законика, да оштета мора бити у сразмери са проузрокованом штетом. Али то не смета ову праксу да се и даље врши уз опште одобравање доктрине. Разлог томе је прост: ово је средство одлично за ломљење отпора судским наредбама, за присиљавање на покорност судовима.
Пошто се наш закон и француски не могу поредити на овом питању, остаје да се одредба нашег закона објасни и оправда сама за себе. Питање се, дакле, поставља, да ли је претерано средство које наш закон суду ставља на располо· жење да би прибавио поштовање својој одлуциг Мени се то те чини. јер, у чему је стварг Ево једног новинара који је _ напао неко потпуно исправно лице. Нападнути, коме би било најпријатније да није ни узнемириван, чини употребу од најелементарнијег права, права одбране и, у циљу васпостављања истине и одбране свог угледа, шаље сходно закону исправку листу који га је напао и изазвао. Уредник, потпуно незаконито, одбија да штампа исправку и тиме повећава штету, коју је његов лист нанео нападнутоме: публика ће у већини својој помислити, да је истинито било што јео нападнутоме изнето, чим се он ради своје одбране не служи правом исправке које му закон гарантује. Нападнути подноси тужбу због нештампања исправке и суд кажњава уредника новчано до 10.000 динара и наређује му да исправку уврсти у први број својих
3»