Полиција

— 1106 —

лежи у самом схватању основних појмова Кривечнога Права. Наиме, у ранија времена казне нису изрицане противу криваца, него противу кривичних дела, а личност учиниочева. узимана је у обзир као једна околност која је могла казну ва пооштри или ублажи. Следствено томе, у колико је које кривично дело било веће и теже по својим последицама у толико је већу и тежу казну повлачило. Зато је по себи јасно да су политичке кривице, које често пута проузрокују грабанске ратове, руше основне земаљске законе, уништавају јавне финансије и приватна добра, стварају неред и пометњу у свима економским и привредним односима, и Т. д., морале бити строже кажњаване него обична кривична дела. Али од онога доба од када је почело да преовлађују мишљење да се не казни кривично дело него његов учинилац и да се кривично дело прима у обзир само у толико у колико се помоћу њега може да оцени учињиочева кривична одговорност, почело се блаже поступати према политичким кривцима, докле им најзад нису обезбеђене извесне привилегије, које други кривци немају. Те су привилегије у равним земљама различите, али се у главноме своде на то, што се противу политичких криваца не изриче смртна казна нити врши екстрадиција, што се лакше и брже враћају у сва своја изгубљена права и почасти путем амнестије и других правних средстава, и најзад, што им се за време издржавања казне чине извесне олакшице, као да не раде затвореничке радове, да се хране и одевају о своме трошку, и што је најглавније, да буду издвојени од осталих злочиначких категорија.

Разлог са кога се фаворизирају политички кривци лежи у томе што се они боре за више људске идеале, грађанска права и грађанске слободе, па због тога и кад дођу у сукоб са позитивним законима, они то не чине из ниских и себичних побуда, него из виших мотива који су одувек одушевљавали и на борбу аодстицали све напредне и слободоумне елементе. Зато је и право да буду издвојени из реда лопова, варалица, зеленаша, разбојника и осталих назадних и покварених елемената и људских изрода, који врше кривична дела било под утицајем ниских и користољубивих побуда, било под утицајем злих навика и перверзних инстиката.

Али докле се у теорији с једне стране траже све шире