Полиција

— 1146 —

станицама. Сви остали општински и сеоски путеви и стазе спадају у други ред.

По чл. 18. овог истог закона општина има право да тражи помоћ од окружне скупштине за подизање већих сталних мостова на својим путевима првог реда, а последњим ставом чл, 16. истог закона прописано је:

„Слабијим општинама, ва израду тежих општинских путева првог реда, помоћиће и друге општине које би се тим путем служиле. О овој помоћи доноси одлуку срески одбор, против чијег се решења у року од 15 дана може жалити окружном одбору, чије је решење извршно.“

Х Суду општине брежанске:

Прописи закона о таксама одређују само количину И начин наплате таксе на поједина писмена и за разне услуге власти, али нису меродавни за питања из области других закона.

Питање о важности тапије и потврди њене машеријалне садржине регулисано је одредбама грађанског законика (58 292—299;: законодавним р-шењем од 16 априла 1850 год, В Мо 571; расписом Мин. Правде од 12 фебруара 1883. год, Бр. 754. и т. д. Из ових законских прописа јасно се види, да једно не | покретно добро може имати само једну пошврђену ори гиналну шалију без обзирр на број сопсшвеника.

Св. Бр. 3103.

ХП

Пешку Злашановтћу, деловођи општине радовничке:

По чл. 10, Устава ниједан грађанин не може се протерати | у вемљи из једног места у друго, нити заточити у једном месту, осим случајева које је закон изрично предвидео. Ни у ком случају грађани се не могу протеривати из свог завичајног места без судске пресуде.

У нашем казненом законодавству протеривање је предвиђено: а) као споредна казна уз коју главну казну лишења слободе (55 12. 376, 310 и 320 казн. зак.) и као превентивна мера безбедности (5 343 казн. зак.)

За изрицање протеривања, као споредне казне, надлежне су и судске и полициске власти: прве га изричу уз извесне влочине и преступе (55 2282 250г, 285 и т.д. казн. зак.), а