Полиција
—_ 6
ства не доноси такав приход да себе и породицу издржавати: могу; такови су поглавито лончари, ужари, покровџије (мутавџије), крпачи разних заната, одвећ незнатни бакали, бербери, рабаџије и т. д.
„Живети од земљоделства не подусловљава да сваки мора имати плуг и волове. Ово се може и под најам или на послугу од другог узети, те да се земља ради. Према томе, мада који у вароши живећи нема плуг и стоку којом земљу ради, ипак се на њега простире оно благодејање закона, да му се алат за земљорадњу нужан као: мотика, секира, будак и коса у попис узети не може, а исто тако и она количина ране која се законом земљоделцу оставља.“
Тачка 2. тих Правила гласи:
„Под земљоделством разуме се и радња виноградарске или баштованска“. ;
4) Према чл. 43. закона о буџетским дванаестинама за месеце Јули—Септембар 1923. (Службене Новине бр. 146:а) од= редбе 5 471 т. 4,а закона о гр.с.п.о заштити земљорадника...
„Не важе за оне, који хоће да се иселе из Краљевине |
Срба, Хрвата и Словенаца, и у том циљу желе да продаду своје непокретности,“ — јер је претходио у истом члану овлашћен Министарски Савет да својом одлуком прошири одредбе 6 471 тач. 4-а српског гр. с. п. на један део. или на целу краљевину. | |
5) Напослетку дошао је и „Закон о пољопривредном кредиту“ од 12. јуна 1925., (Службене Новине бр. 138 ХХУЦ од 17. јуна 1925), који има у том погледу ове следеће важне · одредбе у чл. 89, 40 и 45, које се односе на ову нашу ствар.
Чл. 39. гласи: „Имање, справе, стока, семе и други предмети набављени позајмицом Задруге односно Дарекције 32 пољопривредни кредит не могу се узимаш за попис за дуг дотле док их сопственик њихов сасвим не исплати Задрузи односно Дирекцији,“
Чл. 40 гласи: „Задруге за пољопривредни кредит имоју Право да се у случају ако који од њихових дужника свој дуг у року не измири, пре свију других поверилаца наплаше из оних предмета, које је задругар набавио из задружног кредита и предмета који су им као залога ради безбедности дуга дати од самих дужника. А у случају да се дуг из тиж
Пра аса
пен
Ј
Му Зар За