Полиција

селу или граду. И кад се, с обзиром на време издања законика, узме да разлике између сеоског и варошког становништва скоро није било, може се као нетачно сматрати гледиште пок. Ђорђевића, да сељаци не могу живети у вароши,. јер се вели за њих не може рећи да су сељаци. Па ипак је то законодавац рекао у 1874. г., кад је прописао поменута „Правила“ уз 5 471. гр. сп, јер помиње земљоделца „који У вароши живи“, и који не постаје варошанин, већ остаје „сељак“ у смислу ранијег трговачког закона. Циљ закона од. о4'ХП. 1873. г. је у томе да се сељаку спречи задуживање, како је он то у опште дотле лакомислено чинио, јер је он' дотле „по вољи могао оптеретити своје имање и за такав дуг морало се цело имање и продати“ (одлуке цитиране из 1875 и 1876 у Збирци „Изводне Одлуке“ по забелешкама пок. Др. Николе Крстића, 1908. стр. 430.). ; Према иззоженом, наведени одељак пок. Ђорђевића је тачан само у колико се тиче лица, која су менични неспособна, у првом делу; али није тачан у другом делу, где говори о лицима која се могу менично обвезати јер менична способност ових зависи од тога, ако им ратарство није главно већ споредно занимање, а главно оно друго које им одузима. сељачки статус и прави их трговцима, занатлијама и кафеџијама. 4. Пок. Стојан Вељковић, у својој књизи „Објашњење трговачког законика за Књажевство Србију“ штампаној још 1866., дакле у добу врло блиском издању трговачког законика и: законика о грађ. суд. поступку, вели (на стр. 313) ово:

„У осталом што се тиче појма „сељак“ то се не може“ узети сваки у селу живећи човек с малим имањем, него само онај, који се бави пољским радом као својим главним послом. живота. На селу живеће занатлије, који поред свога заната још обрађују и један комад земље, не долазе под 5 77, јер са називом „сељаци“ разуме се нарочити сељачки ред народа, који се управ због свога непрекидног занимања са пољским радом, задржао на нижем степену образованости и није могао. мешати са другим образованијим редовима. Напротив власници већих комада земље, који због пространства свога. могућства не морају лично сами својим рукама обрађивати. земљу, него само надгледају рад и много више производа добијају него што је потребно за њихово издржавање : такви. се једва могу по смислу у 77. бројати у сељаке“.