Полиција

6

Пустимо ту одлуку да она сама говори. Ш. Одељење Државног Савета одлуком од 23. марта 1926. г. Бр, 3384425, донесеном по тужби Суда Опиштине Ивањичке противу решења Министра Унутрашњих Дела од 12. јуна 1924. год. Бр. .98546, којим је издато месно механско право Љубомиру Жив"ковићу, механџији из Ивањице, нашло је: да је Министар Унутрашњих Дела овлашћен чл. 2. и 3. Правилника за извршење "ТБр. 61. Закона о таксама да месна механска и кафанска права издаје и да у шоме није ничим ограничен.

Спорно решење донето је на основу поменут. прописа, а Шужба противу таквог решења наје допуштена, према чл. 19. тач. 3. Закона о Државном Савету и Управ. Судовима. Стога је тужбу Суда Општине Ивањичке одбацао.

Ову одлуку донели су она иста три саветника, који су „донели и ову одлуку Бр. 34619.

Ваља напоменути: да је ова одзука донесена за време важења Правилника од 12-Х1-1923. г. УБр. 30817 који је за. мењен садањим Правилником. Новим Правилником потпуније и још јаче је заштићено дискреционарно право Министрово, но ранијим УБр. 30817.

Настаје питање: како је Државни Савет могао раније наћи да је издавање месног права, дискреционарно право Мииистрово, а сада у овој прилици заузети гледиште сасвим упротно томе! Чиме правда такву своју одлуку»

Решењем спорног случаја Државни Савет поввредио је како прописе Правилника о гостионицама и кафанама са законском снагом, тако исто и прописе Закона о Државном Савету. Тиме је утврђена потпуна незаконитост спорне Са ветске одлуке.

5. Да речемо још — једну. Државни Савет извлачи из архиве једну већ заборављену ствар. Потрже нешто из оних старих добрих времена, када су Општине у својим касама могле имати и — готовине, (а по својим атарима огромне утрине), коју су, по уредби од 16.1У-1860. г. могле давати својим суграђанима чак и на зајам.. Али, ти лепи дани у Аран"хеуцу — давно су прошли. Нестало је и готовине а са њом и — утрине. Нека се запита само по школама, како им се исплаћује школски прирез, — да о другом чему и не говоримо, па ће се видети до чега се је дошло!