Полиција

Бо

да их кажњава по 9 375 а казненог законика (за заузимање сеоских путева по 5 389, тачка 1).

3. Одлуком опште седнице Касац. Суда од 15 марта 1910 год. Бр. 3048 објашњено је:

„Касац. Суд налази, да се жалба упућена првостепевом суду на пресуду или решење о иступним делима, како општинских било варошких или сеоских, тако и полицијских власти, има предати и у Празничан дан, ако је овај последњи дан рока за жалбу, и да се на те жалбе не може да примени 8 15. Кривич. суд пост., т.ј. да се Такве жалбе не могу подносити и Првог дана по

празнику“.

4. Према 5 258 грађан. суд. пост., вештаци имају право на накнаду за дангубу и за путни и подводни трошак. Минимум накнаде за дангубу одређује сам закон: најмање по 25 динара дневно (чл. 25. ур. о убрзању рада), а накнаду за путни и подвозни трошак одређује суд.

5. По чл. 2. закона о експропријацији непокретних добара за потребу грађења железница од 16. јануара 1880 год., „сваки је дужан уступити своје непокретно имање, које је по плану за грађење железница неопходно потребно, како за грађење самог пута, тако и за остале грађевине или за вађење песка, шљунка, камена и другог материјала потребног за израду пута и осталих постројења“, а по чл. 5. истог зак. за добра која припадају приватним лицима, цркви, школи или болници мора се дати накнада у новцу.

Према изреченом наређењу чл. 4. истог зак, опшшине, окрузи, срезови и манастири немају право на ову накхаду ако се железнице подижу за опште народну потребу.

Ипак треба извидити: да ли је општински мајдан заузет привремено, т. ј. само за време грађења пруге или је заузеће сталио. У првом случају могао би се тражити повраћају смислу чл. 3. истог закона. Св. Бр. 13.

УШ, Суду општине пајешке (срез бело-паланачки) :

Ако је Ж.. само ради форме и у циљу изигравања закона протоколисао фирму као трговац, а суду је међутим познато, да се он не бави трговином, или да му она није главно занимање — већ да себе и своју породицу издржава