Полиција

о

дужности прибавити доказе о његовом стању у моменту извршења осуде, и

де да сељак, који се на меници потписао као „трговац“ и т. п, и за кога поверилац зна, да му је главно занимање земљоделство, не врши према њему превару кад се доцније заклања за земљоделство.

„Разуме се већ, да овим идејама ти можеш дати и други облик и разрадити их по свом нахођењу. Моја је жеља и молба: да у иншересу спасавања наших сељака од зеленаша, напишеш што пре овај чланак“.

Ово ме је писмо затекло баш у истим мислима у којима је био мој пријатељ, јер сам поодавно и са других страна био обавештен о патњама нашег сељака у погледу његовог пољопривредног кредита не само од стране зеленаша оличених у обичним приватним лицима, већ и од многих новчаних завода, који, и ако стојећи под надзором државне власти, ипак остају без тога надзора и врше своје послове као и обични зеленаши; али моји други службени послови мису ми дали времена, да ове своје мисли о овом предмету средим и ставим написмено. Писмо мога пријатеља још ме је више уверило, да је потребно о овој ствари у јавности говорити, па одазивајући се жељи мога пријатеља, испуњавам овде своју дужност и стављам написмено своје мишљење о томе, какав је правни положај нашег сељака, који се менично обвезује т. ј. како и колико он одговара грађанско правно и да ли и кад може одговарати кривично, чиме ћемо мислим успети, „да у интересу спасавања наших сељака од зеленаша“ поставимо њихове несавесне повериоце на своје место и упутимо их на сву потребну пажљивост и савесност.

По нашем мишљењу ова ствар стоји овако:

| Позштивно законодавство.

1.), Наш трговачки законик од 26/. 1860. г. у своме одељку „о меницама у опште“ дао је извесне одредбе, које опредељују положај сељака у меничном праву. Ради даљег излагања потребно је изложити те одредбе овде. Оне гласе:

5 76: „Сваки Србин може меницу издати, примити и ову на другога пренети, придржавајући се у томе прописа у овом законику за менице изложених.“