Полиција

— 130: —

Ако је критика без клевета и вређања корисна заједници, не треба заборавити да је она корисна једино као средство за сазнање истине, као пут који води том сазнању. Сама истина још је кориснија. Зато треба омогућити и другој страни, и ономе који је критикован, да се и његов глас чује. На тај ће се тек начин ставити публика у могућност да донесе правилнију одлуку о противницима. На тај начин право одговора добија у овом другом случају оправдање, бар једним делом, у општем инт ресу.

Али то није све. Треба водити рачуна и о интересу лица чија је нека радња критикована. Не сме се заборавити да критика може бити и пристрасна, и да по некад, ма колико да је објективна, она не одговара истини. Ономе чији су поступци тако критиковани мора се дозволити, кад га већ законодавац не штити, да сам покуша прибавити себи правду. У овом двобоју, кога законодавац нема интереса да спречи, чије је развијање чак у добро схваћеном друштвеном интересу, улога законодавца треба да се сведе нато, да противнике стави у једнак положај. А то ће се постићи једино, ако се критикованоме дозволи, да употреби она средства, која су служила против њега, тј. ако му се призна право одговора. Без тога би у овом законом дозвољеном дуелу равнотежа била покварена на штету онога чије су радње биле критиковане, а у корист листа који га је критиковав; то не би била борба, већ насиље од стране јачега, од стране новина; закон не би допуштао јавно борење у циљу истраживања истине, већ лак триумф јачег над слабијим.

Из свега овога излази, да се право одговора у овом случају појављује као једна манифестација приватне правде. Законодавац не сматра повреду извесних личних интереса као штетну, да би за ту повреду везао казну као последицу. Он чак сматра да је критика, узрок те личне штете, друштвено корисна. Али како је у вишем општем интересу да се сазна истина, и, независно од тога, како нублику не треба оставити обезоружану према тој великој сили коју преставља штампа, он дозвољава свакоме, који се осећа повређен, да сам штити евоје интересе, и даје му за ту сврху потребно средство, право одговора. На тај начин омогућено је повређеноме, кад год је то објективно могуће, да своју борбу учини ефикасном. Само,