Полиција

— 133 —

„че шкоди другоме“. Није потребно ићи даље и наводити и звишљење теоретичара индивидуализма: ови текстови инди„видуалистичког „Вјерују“ довољни су. Из ових се принципа види да у конструкцији индивидуалистичке школе право одговора има за циљ да измири и сложи слободу штампе са „слободом уопште. Без њега би личне слободе биле жртвоване слободи штампе. Оно је средство које осигурава коегзи„стенцију личне слободе и слободе штампе, и као такво врло потребно.

Разне социалистичке школе негирају урођене индиви„дуалне слободе и права. Оне полазе од постулата друштвене „средине и дају праву за циљ, да осигура хармонију у друштву, на тај начин што ће слободи индивидуалне активности одредити границе, у којима ће њено упражњавање бити сатласно са интересима заједнице, или им бар неће шкодити. "Слобода штампе, као и све остале слободе, има, дакле, за · траницу друштвену корист. Преко те границе, тј. кад год није

хорисна друштву, она губи и свој разлог постојања. А друаштвени интерес није да се појединци или установе нападају, "критикују и престављају нетачно, без могућности да се ефикасно бране или кажу у чему је истина. Друштву није у интересу да се слобода штампе претвори у тиранију, већ, напростив, да се дође до истине. Право одговора појављује се у „овој доктрини с једне стране као ограничење слободе штампе у циљу избегавања њене тираније, која не само што није у „интересу друштва, већ му је чак противна, а с друге стране жао ефикасно средство за утврђивање истине о СИ коју је неки лист покренуо.

За само постојање право исправке индиферентно је које "ће се гледиште усвојити, индивидуалистичко или социали„стичко. Главно је за њега истаћи, да није оспорено ни у једној ни у другој од ових двеју супротних доктрина. Та "сагласност противничких школа о потреби праваодговора нај"бољи је доказ нужности његовог постојања.

Михаило Константиновић

— Свршиће се. —