Полиција

— 135 —

петенци, која је локалној управи одређена. У чл. 95. стоји, да велики жупан „управља послове државне управе у области“. У вези са захтевом тог члана, да се „управа у краљевини врши по областима“, морамо доћи до закључка, да је читава ексекутива државне управе, у колико се не тиче врховне управе, искључиво предана великом жупану односно његовим органима. Нема сумње, да је темељна тенденца устава гледе управе — деконцентрација при извршењу управних послова. То начело модифицира једино чл. 98. који у главноме говори о самоуправи, те у тој вези прецизира положај великог жупана као врховног репрезентанта опште државне администрације у области“ у колико по закону не постоје за нарочите послове државне управе посебна надлештва за једну или више области“. Та реченица овлашћује законодавну област да крњи компетенцу великом жупану, те тако сузи опсег деконцентрације. Ипак је и законодавној области одређена мера у ограничењу компетенце великог жупана, јер установљење нарочитих инстанца је могуће само за нарочшпе послове државне управе. Нема сумње, да су овде мишљени они управни послови, у којима се држава не односи к држављанима као носитељица државне власти. Они послови, који по општим управним начелима улазе у општу управу, морају остати великом жупану. Зато је закон о општој управи могао излучити само такве послове, који се услед нарочитог значаја не могу економично уврсти у општу управну органазгцију, већ захтевају властити управни устрој. Но и ово је питање још нерешено — у каквим се одношајима налазе те нарочите управне инстанце према репрезентанту опште администрације у области, који је подједно репрезентант целокупне владе. Закон о општој управи није решио то патање, већ је то оставио нарочитим законима. Нема сумње, да би стилу устава и духу времена више пријало, да је закон о општој управа препустио општој надлежности великих жупана административне послове свих министарстава, те излучио само оне нарочите послове државне управе, који по нарочитим законима имају властите инстанце. Послови носећи обележје власти, код којих наступа држава као носитељица империја, не могу бити никако излучени из опште државне администрације. Закон о општој управи ограничује надаље надлежност