Полиција

— 194 —

радња у ужем смислу и када се говори о верификацији мисли се на њу.

У највећем делу држава, у којима је организација државне власти спроведена на основи принципа народне суверености, законодавну власт не врши директно народ, већ њу у његово име врши представничко тело које он за то нарочито бира. Но готово увек чланови тог представничког тела треба да испуњавају извесне услове, затим њихов избор има да се изврши по извесним прописима који сви у главном имају за циљ да осигурају искреност избора. Верификациона радња састоји се према томе у испитивању: да ли изабрани чланови представничког тела испуњавају законске услове који се траже за тај положај, и затим да ли су избори били извршени по законским прописима који осигуравају њихову искреност. Природно је зато да се верификација јавља упоредо са представничким режимом или да се бар јавља као његова логична последица.

У старој Грчкој, као и у Риму, није било места верификацији јер није било ни представничког режима. У Атини је у главном била примљена директна народна влада: народ је директно доносио законе, он је постављао и опозивао магистрате, објављивао рат, склапао мир и т. д. Постајао је један сенат чији су чланови били испрва бирани а затим одређивани путем коцке, само што његова власт није била законодавна већ извршна, а на законодавном послу његов се позив сводио на припремање предлога за народни скуп. Зато верификација мандата атинских сенатора у модерном смислу није била могућа. На модерну верификацију само донекле подсећа то, што је о јавном и приватном животу сенатора вођена строга анкета; само што је ова анкета имала за циљ да испита поштење кандидата а не искреност избора. Исти је случај био и у Шпарти. Покрај краља, чије су атрибуције биле чисто војне, и ефора, бираних магистрата, постајао је и сенат чије је чланова народ бирао доживотно акламацијом, Сам начин њиховог именовања чинио је верификацију њиховог мандата излишном. — Ни Рим није познвао представнички режим. Законодавну власт вршио је прво народ, затим сенат, али. члапове сената није никада бирао народ већ их је постављао прво краљ, затим конзули и војни трибуни, а нај-