Полиција

1019

дела за која закон прописује затвор до тридесет дана или новчану казну до девет стотина динара., (у пројекту погрешно оштампано „од тридесет дана).

Ова дефиниција, као што се види, истоветна је са дефиницијом о иступима из 9 ! српског казн. зак. само што је максимум новчане казне ловећан на 900 дин., с обзиром на · увећану вредност новца.

У колико законом вије друкчије наређено, одредбе општег дела казненог законика важе и за иступе, а одредбе општег дела закона о иступима важе и за иступе предвиђене специјалним законима, у колико овим законима није друкчије прописано (55 2 и 3).

За кажњивост не тражи се умишљај (намишљај), већ је довољан и сам нехаш с обзиром на природу иступа. Изузимају се случајеви за које је самим законом условљен умишљај (9 5).

Покушај и саучешће кажњавају се само по изузетку кад је то законом изрично наређено. (5 6.)

И у нови пројект унета је одредба из 5 322. срп. казн. зак. по којој се ђаци за учињене иступне кривице предају школским властима ради кажњавања (5 7.).

Према 5 8, друштво, као правно лице, може се осудити само на новчану казну, забрану држања радње и одузимање ствари, а ако би за иступ био прописан само затвор, оно се кажњава новчаном казном место казне затвора.

Деца испод навршених 14 година не одговарају кривично за учињене иступне кривице, већ се предају родитељима или школским властима ради кажњавања, или ако су напуштена или морално покварена, а навршила су 7 година, могу бити упућена у завод за васпитање (5 10 пр. зак. о иступима и 5 13, пр. каз. зак. за Кр. С. Х. С).

У погледу малолетника чини се разлика између „млађих“ и „старијих“. Први (лица од пуних 14 до непуних 18 год.) одговарају само у оним случајевима, у којима су „могли да схвате природу и значај свога дела и према томе схватању да раде“, док старији малолетници (од пуних 18 до непуних 21 год.) одговарају као и одрасли, али им малолетство служи као олакшавана околност, а по слободној оцени може им се казна и ублажити (85 11 и 12. пр. зако ист. и 5 13. пр. казн. зак.).