Полиција

= 221 —

Тома Живановић и Д. Ђ. Алимпић), јер су у 5 10 свога пројекта предвидели полицијски надзор као споредну казну, али је то доцније изменила комисија, која је овај пројект прерађивала. ; Као споредна казна полицијски надзор предвиђен је и у пројектима казненог законика од 1922 г. (8 31) и 1910г. (835). У мотивима последњег пројекта поред осталог вели се и ово: | „Пројект је односно полицијског надзора готово у свему остао на гледишту садашњег законика. Разлози, са којих се у науци напада полицијски надзор, не постоје у нас. Јер, полицијски је надзор споредна казна само за неколико кривичних дела: за крађу, разбојништво, хајдуковање, прикривање и хотичну „паљевину. То су дела која се најчешће врше, којима се вређају најдрагоценија добра, те стога и најтеже падају народу. Неопходним се показује, да осуђени за једно од поменутих дала, по издржаној казни буде под присмотром, под нечијим надзором и да се не сматра да је своју слободу поново задобио.“

С обзиром на изложено мишљења смо, да би полицијски надзор и даље требало задржати у нашем казненом законодавству: у казненом закону као споредну казну, а у закону 0 иступима као меру безбедности, пошто садашње иступне крађе нису увршћене у иступе.

Прописи о одмеравању казне изложени су у 55 25—99. За ово ублажавање довољна је ма и једна ублажавана околност. Поврат је отежавана околност, али ако је друго дело извршено из истих побуда као и раније, може бити пооштравана околност. Овај услов — ново дело извршено из истих побуда — не тражи се, међутим, за постојање поврата. Довољно је да је пре истека године дана од дана издржане или опроштене казне, или мере безбедности — извршен ма какгв иступ (5 26).

Казна за сшицај (у пројекту је предвиђен само реалан стицај) одређује се по кумулационом систему, али пун износ казне не може прећи највећу меру затвора или новчане казне (5 27).

Право на гоњење иступа застарева за шест месеци, а право на извршење казне за годину дана. (5 30).

У општем делу пројекта налази се још и овлашћење за