Полиција

— 25

потребе које држава набавља у земљи, било непосредно биле посредно, не подлеже плаћању никаквих општинских дажбина.

Имајући у виду овај законски пропис, Пореска Управа одлуком од 17.1.-1914. гог. ПБр. 8468 објаснила је да „обинпински судови не могу од лиферанта меса за војску наћлаћивети тшаксу из ТБр. 382. шак. шарифе“.

Из овога несумњиво излази да стока, која се коље за исхрану војске, не подлежи плаћању ове таксе, а пошто јеи жандармерија саставни део војске, према чл. 1 зак. о жанАармерији, то се ова такса, по мишљењу уредништва, не може наплаћивати ни на стоку, која је намењена исхрани мандарма по жандармериским станицама

ХХХМ Суду општине бранимевске:

Кад једно лице има уверење о сиромаштву по тач. 6. чл. 5. зак. о таксама, па од општинског суда тражи уверење о владању, а не каже зашто му оно треба, општински суд има права да му за молбу и такво уверење наплати таксу из ТБр. 333 и 336 такс. тарифе. У тач. 24. чл. 1. Таксеног и пристојбинског правилника јасно је речено у којим се случајевима може употребити односно искористити уверење о сиромаштву, па да се не плати извесна такса, али је ту изрично прописано да се на сваком документу, који се издаје без таксе, мора назначити за који се случај спора или друге неке потребе издаје.

Пошто. лице, које тражи уверење о владању без таксе, не каже за који му случај оно треба, то је јасно да му се оно, према напред изложеноме, без таксе не може ни издати. Св. Бр. 419.

ХХХМ Суду општине в. Лешнице:

У ТБр. 81. так. тарифе јасно је прописано: „Кад државне власти, јавне установе или самоуправна тела врше продаје или издавање под закуп својих ствари или објеката, наплатиће се само такса из тач. 3 овог тарифног броја“ и т. д. Како су и општине самоуправна тела, то и оне у оваквим случајевима имају наплатити једну од такса из тач, 3. уз ТБр. др а НроМа. природи самога случаја.