Полиција

— 240 —

рају изборе својих чланова. Нас интересује сада: који је правни карактер верификационе радње и које су према томе власти скупштине при вршењу те радње. Када будемо ово установили моћи ћемо одговорити на питање: да ли треба задржати систем скупштинске верификације или је можда боље тај посао поверити судовима2

Верифицирати изборе значи испитати да ли постоје сви они елементи који конституишу законитост избора. Тих елемената има четири на броју: (1) изабрани кандитат треба да ужива посланичку способност; (2) он треба да је добио веЋину коју закон изискује; (3) изборне радње треба да су извршене сагласно законским прописима; (4) потребно је да ни једна спољашња чињеница није покварила искреност избора. Према томе акт верификације није законодавни акт нити то може бити, јер закон је опште правни пропис, док је одлука по верификацији индувидуални акт; он се односи само на једну одлуку, на једног посланика. А да ли је акт верификације судски акт» Свакако да јесте, јер у питању је интерпретација изборног закона, без обзира да ли се верификација врши зато што је законитост избора оспорена или се она врши ех ојјгао. Интерпретирање пак закона било је од увек судска радња, Сам акт не мења и не може мењати своју правну природу зато што се он односи на изборни закон, а не н. пр. на грађански или кривични законик. „....изгледа ми сасвим немогуће порицати да је верификација мандата судски акт, и то акт објективног правосуђа, ако је истина, «с једне стране, да се администрација правосуђа састоји у прокрчивању истине на основу чињеница и у присиљавању на поштовање законских прописа оних које је интерес натерао да их не поштују; и ако је тачно, с друге стране, да постоји вршење објективног правосуђа у случајевима када се поставља питање да ли јесте или није била повређена нека забрана и да ли повреда норми... мотивише или не мотивише какву репресију. То је случај и овде, пошто је реч о поштовању изборног органског права и прописа који се односе на слободу и искреност избора.“ (Ј. Пејресћ, АД ргорог де соттирПоп е! де абрепзех Гесттојет, у Реоце ди атон рићђис од 1909, стр, 325.). — Исто тако акт не мења и не може мењати своју правну природу ако њега доноси скупштина,