Полиција

— 231 —

говом или другом питању своје мишљење, одговара то његово мушкој логици, која не сме за себе тражити никакве апсолутне ваљаности. Дакака, ако дође и жена Према својој логици до истог резулшаша, онда добијамо за ово време При„лично добар ступањ веровашности за правилност. А никако не смемо умишљати, да је ова вероватност нешто, што би "морало бити ваљано и за сва времена. Све тече, друга „времена, други појмови, — : у кулшуриш у њезином вечном „прашиоцу — казненом праву.

2. Обзиром на ове опште видике- сада ступимо на ре„ална тла и поставимо питање: Где мора, а где може имати жена улогу у казненом праву Одговор је двојак: са гледишта теорије или са гледишта праксе. Према шеоријским начелима гласио би: свуда. Жена може бити особом, субјектом злочин"ства, т. ј. она може извршити злочинство. Даље она жоже "бити предметом, објектом злочинства; на њој се да злочинство извршити. А она може и пресуђивати злочинца, а такође оптужити или бранити га, односно наступити као одтужитељ или бранилац, Т. ј. као помоћно лице суда, који је позван, „да врши казнено правосуђе. Напослетку жена може бити и "сведок и 'вештак, а природно и доказни предмет у казненом поступку. Ово био би први одговор, а други се оснива на начелима Дракшичког устроја и сходности казненог правосуђа. „А тај каже нама, да је улога жена различите важности не «амо према различитим општим питањима, већ и код свих истих појединих казненоправних институција, ако су у питању — различите државе. Још у другом погледу дошли бисмо до другчијих резултата како гледе теоријског, тако и гледе практичког стајалишта. То би било наиме тада, кад би водили рачуна и о протеклом доба, о правној повести читавог културног света. Овде би дошли до колосалних диференција; морали би говорити о чињеницама, које су за наше схваћање заиста неразумљиве, н. пр. да је била жена кроз хиљада година у правом обзиру само ствар, са којом је муж слободно располагао, и усмртити ју по милој вољи било му је дозвољено. Али то би водило предалеко. У овој расправи ћемо се осврнути тек на доба, које преживљујемо ми. Пријашње културе са пријашњим казненим правом хотице пуштмо н «страну, и ако би било и то врло занимљиво. -