Полиција

— 385 -—

гиком требало ићи до краја и вршење тога посла одузети политичким скупштинама и поверити га судовима» Господин проф. Слободан Јовановић сматра да верификацију треба ставити у надлежност скупштине, али је ово његово становиште логична последица правне природе коју он даје акту верификације, пошто он налази да верификациона радња није судска радња, већ радња властитог конституисања скупштине. „По нашем мишљењу —- каже г. Јовановић — оверавање пуномоћстава није судски посго, јер се том приликом не ра-

справља никакав спор..... При оверавању пуномоћстава, парламенат не расправља спорове, него врши један акт властитог конституисања..... Као акт његовог конституисгња,.

оверавање пуномоћстава треба да буде стављено у надлежност парламента, баш и по начелу поделе власти.“ (О држави, 1922, стр. 275; исто у: Усшавно Право краљевине Срба, Хрвата п Сковенаца, 1924, стр. 162.—3. — У истом смислу в. Сеогеез Соме, Де сотепнеицх де [| бјеспоп рибџдие, 'ћее, Кеппез, 1909. стр. 116. и даље.).

Ми ћемо на горе постављено питање одговорити афирмативно, јер сматрамо да тај одговор изискују не толико разлози теоретског колико разлози практичног карактера. Када се критикује систем по коме верификациону радњу врши скупштина наводи се најрађе да он вређа принцип поделе власти, пошто он један посао судске природе поверава законодавној место судској власти. Али да би се овај теоретски аргуменат могао оценити било би потребно пре свега одредити тачни значај принципа на коме он почива т. ј. принципа поделе власти. Принцип поделе власти није нека догма која се мора увек строго примењивати, већ једно правило чији нарочити дух треба поштовати. Поделу власти изискује потреба да се избегну злоупотребе које би се догађале када би законодавац био у исто време и судија. У овом случају пресуде, место да буду инспирисане општим прописима, могле би бити резултати пасије и моментаног расположења судије. За грађане не би више било гарантије и резултат конфузије власти био би деспотизам. Ово је капитални аргуменат принципа поделе власти, ако не и једини. Зато би се могло закључити да сваки пут када се не треба бојати горе споменуте опасности дух поделе власти није повређен,