Полиција

Вл

као нарочити судски орган. Да би се могло лакше резоновати треба претпоставити да верификацију врши један нарочити суд чије чланове бирају они исти бирачи, и у истој форми, који бирају и чланове скупштине. Овакав суд био би у сагласности са принципом поделе власти, пошто он не би произлазио ни од законодавне ни од извршне власти, већ од сувереног народа. Ситуација је иста ако бирачи бирају истим гласањем иста лица и као чланове скупштине, законодавног тела, и као чланове верификационог суда. У овом случају законодавна скупштина и верификациони суд правно су одељени, премда изгледа да су они једно те исто. У осталом ова двострука функција чланова законодавне скупштине не чини аномалију, јер није тешко наћи и других аналогних примера. Тако на пример по француском уставу посланици и сенатори, које бирачи бирају непосредно односно посредно, јесу уједно и чланови законодавне скупштине (скупштине и сената) и чланови уставотворне сктпштине (посланици и сенатори састављени у једну велику заједничку скупштину) и чланови изборног тела (састављеног од свих посланика и свих сенатора) које бира председника републике. Ове су последње две функције посланика и сенатора сасма различите од њихове нормалне, законодавне функције. Зато је тачно ако се каже да француска законодавна и француска уставотворна. власт није једна те иста и да француског председника републике не одређује законодавна власт, већ да га бира народ, али посредно. Да би се избегло сувише избора и изборних борби бирачи бирају уједно и у истим лицима и чланове. законодавних скупштина и чланове уставотворне скупштине и делегате за избор председника републике. Овоме се може још додати да су чланови француске скупштине такођер и чланови изборних тела која бирају сенаторе. Случај, је можда још карактеристичнији када се сенат јавља као високи суд за министре које је кривично оптужила скупштина. Ако се исто тумачење употреби и за варификациону функцију политичких скупштина, онда изгледа да не може бити тешкоће за тврђење да теоретска верификација од стране скупштине не вређа поделу власти.

С теоретског дакле гледишта, т, ј. са гледишта поделе власти, теже је нападати право скупштине да верифицира.