Полиција

288.

пуни милости према колегама ако се имају нечему надати од њихове личности, а да су напротив претерано строги према онима чије се непристрасности боје. Ако се дакле поверавање верификације политичким скупштинама теоретски и може бра- . нити, то не смета да је оно у пракси опасно. То је разлог зашто је Енглеска још прошлога века напустила систем скупштинске верификације, премда га је примењивала пар векова, и верифи- | кацију поверила судијама, док је систем по коме верификацију врши читава скупштина она напустила још у ХУШ. веку. Критикујући верифицирање од стране читавог Дома Комуна ЕтзЕте каже:“ Пре 1770. оспорене је изборе проучавао и судио читав Дом Комуна као обична партијска питања на којима су се могле мерити снаге политичких партија у борби“. (Цит. дело, +. И. стр. 295.). — Онога дана када се Дом Комуна, сит изборне корупције и изборних злоупотреба, одрекао свога права верификације и када се без икаквих сујетних обзира подвргао одлукама суда, он је у истини учинио једно дело разумевања, Тиме је он себе обезбедио од нападаја и уједно · е стекао најсигурније право на поштовање од стране јавног мњења. Ево како је Пану Метз од 31. јула 1868. оценио реформу коју је парламенат изгласао у погледу верификације: „Дом Комуна је врло добро разумео да се неће лишити једног дела своје власти и свога угледа, већ да је за њ било једино у питању да се констатује неосаорна чињеница, да најбоља скупштина може бити врло рђав суд и да је поаив парламента да ствара законе и не да их примењује“. (Цит. М. Вапдаћ, Еззаг зиг [а обтсаноп без ропоошв дез тетдтез де „аззетб!бех 160181а10е5, езе Рапз, 1899, стр. 143.). Док је реформа била врло повољно примљена од стране публике, која је осећала да у будућности верификација више неће бити предмет политичке пасије и да ће одлуке о ваљаности избора бити сагласне законима, дотле су, што је интересантно, енглеске судије протествовале против реформе још док је она била само пројекат. Влада је наиме сматрала за потребно да о реформи прстходно консултује и судску власт и Гога «Свиј Јизисе у своме одговору наглашавао је да судије треба да остану ван политичких питања и да би поверење публике у правду и судове ослабило ако би се судовима поверило испитивање законитости избора, а на крају завршио је: „У