Полиција

— 350 —

коже, и које на додирнутој глаткој површини репродукују тачна испупчења и бразде — нацрте — јагодица (крајњих меснатих делова прстију).

Науком је утврђено да су ови отисци индивидуални И код једне исте личности непроменљиви од рођења до смрти, из чега излази да је апсолутно немогућно наћи два лица са истим отисцима прстију. Отуда и њихова велика важност за идентификовање и проналажење криваца.

Отисци прстију обично се налазе: на чашама, флашама, разбијеним прозорима, огледалима и стакленим плочама које су рукама додириване; даље: на лакованом и углачаном дрвету, на једноликим металним површинама, бравама, на порцелану и, најзад, на хартији. Обично су нејасни, а понекад и невидљиви за голо око, али се могу учинити и јасним и видљивим ако се поспу прахом оловног карбоната, магнезијума или графитом. Приликом истраживања невидљивих отисака сумњиве површине треба посматрати под косим углом.

Откривени отисак треба одмах фотографисати и том приликом знатно га увеличати (ако је могућно за 5—6 пута), и на овај начин учинити га сталним и способним за доцнија истраживања и упоређења са отисцима кривца или осумњиченог лица. А.

Поред посипања прахом и фотографисања, отисци се још могу изазвати и фиксирати помоћу нитрата сребра, јода, хипосулфата содијума и т. д., али се ово може радити само у удешеном лабораторијуму.

Пронађени и фиксирани отисци прстију служе овим двама циљевима:

а) За убоређења са отисцима ухваћеног кривца или осумњиченог лица у циљу ушврђивања њихове кривичне 0020ворносши, и

6) За проналажење извршиоца кривичног дела помоћу изналажења идентичног отиска у централној колекцији ошисака свију осуђених и сумњивих лица.

Да би се могло вршити поређење отисака, потребно је узети отисак од окривљеног. или осумњиченог лица, а то се, у недостатку „потребног прибора, ради овако:

Узме се чиста стаклена плоча (обично парче стакла) и превуче танким слојем обичне штампарске фарбе у подједнакој