Полиција
— 364 —
— у уводу који се састоји из свега две реченице, изнео је две мисли супротне једна другој; у првој се реченици вели; ... према искуству треба да се што мање мења, јер је врло незгодно мењати основне одредбе ових закона“ — а у другој: — „како је наша жандармерија новог, савременог типа од скора, од после рата, шскусшво је показало многе мане и недостатке садање њене организације“. Нама изгледа да је писац у својим мислима, израженим у ове две реченице, дошао у контрадикцију, јер када се каже да је нешто ново, од скора, онда уопште нема искуства, а најмање могу бити два искуства: једно по коме треба да се што мање мења и друго по коме треба чинити врло крупне измене. Мењати ранг једне установе, увлачити у њен састав једну другу установу која је мало мања од ње, мењати њену администрацију и судство па чак и униформу, то нису мале већ врло крупне реформе.
Ми би се сложили са првим мишљењем пуковника Г. Костића: „да се што мање мења“, али са онаквим изменама које предлаже пуковник Г. Костић не слажемо се и држимо да оне не би биле корисне.
Главне измене, које би по мишљењу пуковника Г. Костића требало учинити ове су: 1.) садању Команду Жандармерије подићи на степен Армије, 2.) Граничну Трупу унети у састав жандармерије, 3.) установити територијалне инспекторе и 4.) курс за спрему жандармериских официра, место што је до сада трајао два месеца, да траје као школа најмање једну годину дана.
На ове четире тачке ми ћемо рећи ово:
1.) Пре три године укицуте су бригаде у жандармерији и установљени пукови. Ово је учињено да се упрости администра„ ција, олакша снабдевање и командовање. Ко је пажљиво пратио рад и живот жандармерије, за ове три године и раније, лако је могао уочити: да су се пукови показали у пракси еластичнији и подеснији за службу но што су биле бригаде. Исто тако као што су бригаде гломазније и тромије од пукова, тако је гломазнија Армија од Дивизије — односно садање Команде Жандармерије. Што би било више оделења, што би начелници имали већу власт за решавање појединих предмета, то не само што не би дало више слободе команданту жандармерије да се бави на терену и непосредно утиче на људе и службу