Полиција

1988.

није се дошло до дефинитивног решења помоћу лабораторијума. Како је могуће да лабораторијум, такав као што смо вам га показали, није могао у пркос својих јединствених средства, прецизирати више и одговорити на питања која су постављена 2

Читаоци, зар не, већ су одговорили»

То је зато што међу свима траговима које оставља једно кривично дело ин помоћу којих било би могуће да се оно „ретресира“, има још много њих који су још толико невидљивеи да могу пасти на пољу наших апарата.

Ови могу само познати оне трагове који се уписују у материје и ништа друго. Дакле, да се вратимо на наш предмет, шта нам је недостајало да утврдимо целу истину»

Једно сведочанство. Оно што су очи или уши требале да виде или чују, јавно или тајно: неке изјаве осумњиченог човека, гестови, крици, речи у минуту злочина.

Једно такво сведочанство, извесно само недовољно, добило би своју снагу подупрто са елементима прикупљеним од лабораторијума и тако би се реконструкција кривичног дела попунила,

И то ми дозвољава да закључим: Између теоретичара врло брзих и задоцнелих практичара, истина је, као увек, на тачној средини.

Ма какво да је усавршење његове технике, лабораторијум не може никад бити сам довољан за ислеђење једне криминалне „афере. Такође ово не треба да је његов циљ.

Ја говорим правницама, не морам им дакле рећи каква

„је вредности материја која се везује за предмете за убеђење.

Циљ лабораторијума, то је да размрси, у једној криминалној афери све предмете за убеђење који постоје.

Дакле, још, и као што смо видели, вредност једног предмета за убеђење не мери се ни по својој тежини, ни по својој величини и многи остају непронађени ако лабораторијум није узео учешћа или ако, интервенишући, остане испод свога задатка.

По нашем мишљењу, овај задатак је доста леп и носи у себи своју награду.

Ја сам нарочито изабрао ову замршену аферу са лешином