Полиција

— 566 —

Ради јасноћу питања, о коме се у овом члану говори, ја ћу изложити текст члана 108. Устава. Он од речи до речи гласи: „Чиновник, коме буде законом обезбеђена сталност, не може бити против своје воље отпуштен без пресуде редовног кривичног или дисциплинског суда“.

Из овог се члана види, да ће бити и таквих чиновника, којима законом неће бити обезбеђена сталност. И, · да би се негирала важност члана 107. Устава, заиста је у закону о чиновницима и осталим држав. службен. грађанског реда, од 31. јула 1923. год. (коме је основа у члану 108. Устава), у члану 71. истог прописано, да одредбе о сталности и непокретности чиновника, поред осталих, не важе још и за среске поглаваре.

И о великим жупанима, који у погледу покретности и несталности стоје са поглаварима на истој нози, треба говорити, и ако су они, док су у служби, толико награђени да им је лако да проведу извесно време и ван службе, гко на власт дође странка којој они не припадају. Треба и њих бранити баш због тога, што, с обзиром на њихов старешински положај, поглавари морају готово увек извршавати њихова наређења.

Али, нарочито сам истакао среске поглаваре ради тога, што они, и ако ненаграђени, највише пате од ове контрадикције у Уставу.

На питање, зашто те одредбе о сталности и непокретности не важе за шефове управне власти, одговор се намеће сам: „Па зато, да се они натерају на помагање извесних

· политичких људи, који, непопуларним, не би могли доћи до посланичких маддата“.

Додајмо томе још, да је то услов и за пријем на те положаје и за задржавање на њима, па ће нам бити јасно „зашто на положаје среских поглавара не долазе правници.

Поглавара среског с једне стране—-ако власт и положај употреби у партијске сврхе — очекује казна, које је основ у чл. 107, Устава; а с друге стране — ако власт и положај не употреби у партијске сврхе — очекује га казна из чл. 11 закона о чиновн. и осталим држав. службеницима грађ. реда, заснованог на чл. 108. Устава — казна: премештај или дефинитивно уклањање из службе.