Полиција

И 599

је у напред поменутој одлуци Касац. Суда изложено, ако се спор води између самих уговорача или њихових правних следбеника о испуњењу, раскиду или поништају истог уговора. Ова је одлука као начелна обавезна за Општу Седницу и сва одељења Касационог Суда. Из опште седнице Касационог Суда 11. маја 1927 год. Бр. 4090 у Београду.

ПОЗАКОЊЕЊЕ ВАНБРАЧНЕ ДЕЦЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕШТЕНИКА.

Господин Министар Правде актом својим од 29. нов. пр. год. Бр. 77284 молио је Касациони Суд да донесе одлуку о томе: могу ли наши православни свештеници удови своју ванбрачну децу позаконити на основу 5 134 тач. 3. грађ. зак. |

По овоме је Касац. Суд у општој својој седници од 1. Јануара т. год. одлучио, да му је ради доношења правилне одлуке по овоме тражењу потребно: да се по овоме питању претходно изиште мишљење Архијерејског Сабора.

Актом својим од 15. априла т. год. Бр. 24028 Мин. Правде доставило је овом суду по горњем тражењу извештај Министарства Вера од 11. априла тек. год. В,. Бр. 4219 из кога се види, да је Свети Архијерејски Синод поводом овог питања у седници својој од 19. Фебруара т. год. под Син. Бр. 91 зап. бр. 74. донео начелну одлуку која гласи:

„Позакоњење незаконите деце православних свештеника, коси се са учењем православне цркве, јер целибатски свештеник православни после рукоположења односно после обудовљења не може се више законито женити, дакле не може после истога имати ни законите деце. Позакоњење такве незаконите деце удовца-свештеника, односно целибатски свештеника после рукоположења, значило би то исто, што и признатн као законити други сукцесивни брак удовца __ или целибатски свештеника, а тиме би се поништила канонична одредба православне цркве у том погледу,“

По овоме је Касациони Суду данашњој својој општој седници проучио ово питање, па је с обзиром и на нгпред наведену одлуку Св. Арх. Синода а на основу 5 16 тач. 2. зак. о устројству Касац. Суда нашао:

6»