Полиција

МЕ ТБЈА

може у неколико утицати само на меру казне. Ранији покушаји у научној књижевности, да се вредност мотива подигне на висину, које видимо крајем ХУШ. и почетком ХЈХ. века у радовима познатог енглеског научника Бентама, аи доцније код више статистичара, а изузетно код криминалиста, од којих споменемо познатог Валберга у Аустрији и Холцендорфа у Немачкој, прошли су готово без трага.) Владајућа доктрина задржавала је своје пређашње гледиште, те нису могли ово гледиште поколебати чак ни безбројни податци, који су сведочили, да правни осећај свију народа (како у низу поротника, који свагда и свуда то показују у својим вердиктима, тако и у низу народних посланика, који у парламентним комисијама и одборима претресају пројекте нових казнених законика) стално се изражава у прилог дубоке важности мотива кривичних дела и неопходне потребе, да се код репресије води о томе рачуна.

Само је умешничка књижевност од давних времена у лицу Шекспира, Дикенса, Шилера, Виктора Ига, Достојевског и више других великих писаца, свагда тежила да покаже и расветли мотив кривичног дела и његову психолошку и етичку вредност, у колико је та дела узимала за свој сиже, али видимо, да је чак и наших дана један од француских криминалиста директно и чак доста презриво рекао да нека се мотивом и даље баве песници и романсијери, а за правника је важно дело, никако не побуде тог дела. |

Тек у најновије доба, као што смо горе споменули, проблем мотива почео је излазити на прво место и одпочело је темељније и дубље разрађивање тог проблема у вези са убеђењем, да је исти врло важан. Сем Енрика Ферија, Ф. фон Листа, творца норвешког казненог ваконика Гатца и творца швајцарског пројекта Карла Штоса, у том правцу озбиљно је радио читав низ нових научника, те је добио знатне резултате, јер не само да је било поколебано старо схватање улоге мотива у науци, већ и позитивно казнено законодав-

5) В. подробније о томе Чубински: „Очерчки уголовној политики“ (руски), 1905. д. ПЦ, и „Ргојезог У. Е. Мабђего“, 1902. (брошура истог писца).