Полиција

ПОЛИЦИЈА

Година ХМ. | СВЕСКА ЗА СЕПТЕМБАР 1927. Број 17. и 18.

УЛОГА МОТИВА У СФЕРИ КРИВИЧНОГ ПРАВОСУЂА.

— Свршетак |. Горњим се наводима не ограничује улога мотива. Познато је, да дело, које се по својој објективној страни јавља као кривично и кажњиво, може или се не казнити, или чак испасти из броја противправних дела, ако за то постоје нарозити од стране законодавца предвиђени услови. Практичне последице и код првог и код другог случаја готово су исте, али са теоретског гледишта разлика је важна и састоји се у томе, што ако није дело противправно, казна се неће приженити #0 праву, но ако дело остаје противправно и само се не казни, казна се не примењује због милости или због разлога делисходности. Сада је важно утврдити у колико у број горњих услова улази и мора улазити мотив.

У том погледу интересантну теорију истакнуо је још у својим ранијим радовима познати Енрико Фери, који решава постављено питање готово искључиво с обзиром на мотив кривичног дела, те узима тај мотив као најглавнији критериум за признање, да ли је дело противправно и кажњиво или обратно. Према њему „човечанске радње кажњиве су или некажњиве у зависности од тога, да ли су мотиви противправни или нису. Решење тог питања зависи искључиво од народне свести, која се формулише у закону. У случајевима, кад се народна савест не поклапа са законом, ипак је она врховни судија противправности или непротивправности мотива, дакле и кажњивости или некажњивости дела,“ ')

') Прим. Подр. о теорији Феријевој, која је била први пут изнета већ у његовом делу „О новим хоризонтима у крив праву“, Е. Чублински: „Курс“, стр. 403—405.