Полиција

— 894 —

феномен — злочинац, па били то социални или· климатски» или други биофизички моменти. Злочинац. је Ломброзу феномен, као што му је и геније феномен, док је злочин само анстракција. Ради тога се његова школа и зове позитивна: испитује наиме појаву конкретну, појаву коју до танчина можемо» да детерминишемо и да аналишемо, Има пред: собом дакле објекте сличне, објектима осталих природних наука позитивних, егзактних, те се стога служи потпуно истим методама.Из позитивне неоантрополошке- школе непосредно се развила криминална антропологија и криминална психологија а посредно научна полиција. Док је стара класична школа априорно сматрала да су осећаји, хтења, мисли и чуства свих: људи и поштених и слочинаца, приближно квалитативно једнаки, док је мислила да је казна за застрашивање „поштених“, зато да злочина буде све мање и да се не шири, и док стара школа полази с гледишта да је човеку дана слободна воља и да је с тога и одговоран га своја дела и за своје поступке, неоантрополошка школа оснива нову науку, криминалну антропологију, и после дугих и бројних истраживања доказује да злочинац по свом соматском и по свом физиолошком саставу не одговара потпуно нормалном, Тт. 88, поштеном, човеку, да између њих постоје разлике и антрополошке, и физиолошке и психолошке, и да је стога немогуће застраштујући друге поправити и изменити органске квалитете будућих злочинаца, те помоћу многобројних статистистичких. података доказује, да развитак, пораст, опадање злочина уопште или појединих врста злочинства нема никакве везе с: модификовањима кажњавања. А како модерна научна психологија не може да докаже да је човек обдарен слободном. вољом, неоантрополошка школа одбацује. мишљење да је човек одговоран за своја дела, већ тврди да је човек и као биотичка и као психичка целина, а према томе и сва његова. дела производ његове биотичке, физичке, социалнопсихичке средине, те стога испитује и утврђује све утицаје, било пренаталне било постнаталне, које могу на њега да делују. Али. баш стога што су Ломброзо и његови ђаци успели да поставе: камен темељац новој науци о злочинцу и о појави злочина,. они који су у томе видели опасност за друштвени, морални,. верски, па чак и за државни поредак, дуго су покушавали да:

п