Полиција

896

литети који сачињавају урођеног злочинца — присутни су још пре рођења злочинца, али да би се испољили потребни су извесни утицаји после његовог рођења. У данашњим научном језику рекли би да ти квалитети сачињавају генотип али да су потребни утицаји средине да би се претворили у фенотип, у злочинца.

Све је ово уосталом познато, Као што је познато и постепено продирање постулата школе у законодавство, у уређен живот друштва. Од оснивача посебних лудница за злочинце па до реформе уређења енглеских затвора 1897. год. десетине и стотине корисних рефорама и новина имају порекло у школи. Ишло се постепено и споро, тако да се често заборављало коме треба за то захвалити. Да споменемо само неколико успеха школе, Већ први конгрес криминалне антропологије (1885) донео је с једне стране велики број прасташа школе међу научницима, присташа и пропагатора, н.пр. у Француској Воштећ Коиззе!, Тагде, Опуаи, у Холандији Уал Зјате!. у Немачкој 11572, Вепешта, Кттсћелћешт, Ташјјег итд, услед тога с друге стране велики број радова и законских рефорама; у Пенсилванији изменише уређај казндних завода у смислу Ломбровових идеја; у Њу-Јорку подигоше завод за поправку злочинаца у коме се служило психичким и другим методама а у духу школе, Аргентина, Русија, Шпанија, Француска и Швајцарска уведоше у своје 'нове казнене законике и у друге уредке многе реформе под утицајем нове позитивне науке. Наука је међутим напредовала у све бржем темпу и то не само у Италији, где се нарочито радило после оснивања Архива за вриминалну антропологију и психијатрију, него и на страни. Кташ5 издаје Гле Рзућо!одте 425 Мегбгрсћеп5, Нетђене — ШбегаНоп сопашопеЦе дез сопаатптех, затим РртШ, Гапает, Кестћет, Зоттег и многи други издаше веома занимљиве а данас чувене и класичне радове и монографије о најравличитијим питањима. Гасаззагпе оснива своју Пеуце 4 апГторо!огте спттапе, а у Вгахиш покретоше Агсћрло ВгазПето, а други у Мадриду Кемзта де Аттордогла сптта! (де Јапзргадепсја: Дожз Меџез и Ртћето оснивају у Буенос Ајресу друштво ва антрополошко и психијатријско изучавање злочина, а 115%; у Берлину даје идеју за оснивање доцније толико

корисне Интернационалне Уније Казненог Права, У ствари.

- | |