Полиција

— 900 —

жотиви дотичнога закона, протоколи скупштинских претреса и друге индиције, јер грађани нису у могућности да поред „ваконскога текста читају још и све препараторне радове који «су дотичном закону предходили, и да на тај начир утврђују законски смисао, па према њему и да своје понашање подешавају!). Чим извесна одредба није сама по себи јасна за судију као стручно образовано лице, већ мора да прибегава њеном тумачењу помоћу поменутих материјала, још мање може бити јасно ва обичне грађане, па се као таква има увек протумачити у корист окривљенога лица. Судија и граЂани не смеју се оптеретити још и тим да траже законо„давчеву вољу ван текста, јер се у Кривичном Праву, кгоједностраној манифестацији државне принуде, не сме питати шта је законодавац хтео да каже, него шта је казао. Ако се "смисао употребљених речи и морал не слаже са законодавчевом вољом, онда нема места судском тумачењу, већ се мора „ваконодавним путем донети нови законски текст, који ће и но форми и по садржини одговарати законодавнчевим намерама.

Овакав начин тумачења казнених закона, који се на«слања на традиционално право „офа гез препда“, служи оппуженоме као најбоља гаранција противу самовоље судије, као гаранција која не може бити никада излишна докле је невнања, људи и њихових слабости.

Али као и свако друго правно правило, тако и принцип „законитости није био без својих изузетака, Ти изузетци могу наступити са два разлога: са разлога целисходности виших др"жавних интереса и са равлога правилности, Са првога разлога Државни Судови који извиђају и суде кривице највиших државних органа, као што нпр, у Француској Сенат (ја Наше Сошг де ЈизНсе) суди председнику републике у случајима велеиздаје и свима министрима за дела која би евентуално извршили у своме функционисању“), — нису везани ни за законску квалификацију дела, ни за законску врсту и меру казне, већ и једно и друго одређују по своме слободноме на · хођењу и с обзиром на опште интересе и заштиту земаљске

9) Противно Сисће, Ргбсјв де дгон сптипеј, 1925, 41 и готово сви други кривично-правни писци.

2) Сисће, ор: с, 37.