Полиција

70902: —

правичности на други начин осем путем колективне освете, која је вршена на првом члану кривичне заједнице који би тевређеној страни шака допао. Међутим данас важи у свима „модерним држивама као освештано правило, да нико не може 4 одговарати за туђа дела већ само за она која је сам учичио. #Из тога јасно излази, да судија може изрећи казну само противу правога кривца, али не и противу других невиних љица, нарочито противу кривчевих сродника. То је један од „основних принципа савременога кривичнога права који је познат у науци под именом персоналишета казне, или личне, „шндивидуалне одговорности.

Но иако с формалне стране лична, казна није и не може збити лична у правом и апсолутном смислу те речи. Она је лична само у толико у колико је непосредно уперено противу травога кривца и у колико је он у првом реду обавезан да је сам и лично издржи. Међутим по својим посредним последицама казна остаје увек колективна, јер у равној мери погађа породицу у њеним моралним и породичним осећањима, па је чак и материјално штети'). Рђав глас који с осудом наступа готуво се увек преноси и на све чланове породице „осуђенога и баци на њих тешке основе сумње и подозрења који су често пута у стању да им убију углед и да доведу у титање њихову честитос и исправност. Стога је довољно да «е само прочује да је у извесној породици било робијаша па а се од њених чланова свако чува и клони. Осем тога може „се десити да казна материјално више општети породицу но и самога кривца. Такав би случај био када би на казну лианењем слободе био осуђен хранитељ незбринуте деце, јер би он у данашњим модерно уређеним затворима нашао и одмора, и хране, и удобну постељу, докле би његова деца била лишена ченега тога, чим би затворили њихова хранитеља. Најзад, новчане казне могу бити увек лишене свога лично-правнога карактера тиме што ће у место правога кривца положити „ољређену суму неко треће лице, као што то ради муж ва „своју жену, родитељи за своју децу и т. д.“) Али то су махне

5) Тако багсоп, Соде репа! аппоће, ап. 5, п. 29.

») С чисто правнога гледишта овај је приговор несносан, јер полаже „суму од стране трећег лица није ништа друго него поклон осуђеноме, а полови увек прелазе у потпуну својину поклонопримца. Зато последице казне