Полиција

_---6д4. ==

може место једне врсте казне изрећи другу, нпр. место робије или заточења затвор или новчану казну, и обрнуто, јер _ је и тада минимум и максимум врсте казне крајња граница преко које се не сме ни за длаку прећи. Следствено свему томе, судија може казну и ублажити и пооштрити, али само до одређених граница: до максимума (било код појединог дела. било код врсте казне) који штити интересе оптуженога, и минимума који штити интересе друштва. Зато је принцип 82- . конскога обима казне једно од најважнијих начина савременога Кривичнога Права, чије одржање једнако захтевају два најдража и два најскупоцднија правна добра: лична слода и јавна безбедност. Но и поред све важности коју има законски систем обима кавне како ва заштиту личних права, тако и за обевбеђење правного поретка, у последње се време осећа све јачи покрет у корист проширења судијске власти и слободе при одмеравању казне. У ту сврху тражи се потпуно укидање и максињума и минимума казне, првога као једне препреке која омета. потпуно елиминисање непоправљивих злочинаца који и самим својим присуством угражавају јавни поредак, а другога као једне сметње која спречава остварење крајњега циља кривичнога права — индивидуализирања казне, Зато се тражи да. се суду оставе потпуно одрешене руке да меру казне сам го својој слободној оцени одређује према приликама и околностима које" се буду јављале у сваком конкретном случају.) Ово, веле, у толико пре, што се једино на тај начин може одредити репресивна мера, која ће одговарати како степену учиниочеве одговорности, тако и заштити која је друштву потребна. | _ Иако на први погледи правичан и умесан, овај се захтев. не може усвојити са више разлога. Законски минимум и максимум казне потребан је, пре свега, као логичка последица правнога принципа: Миа роепа чјпе Јесе. Зато се судији не може поверити и да казну изриче и да јој сам величину одре-

у Шпански Криминалиста Редго Рогадо иде још даље, јер тражи да; се судијама остави потпуно одрешене руке: да инкриминишу све, што је према: њиховом уверењу потребно казном угрозити, и да потпуно слободно одређују врсту пи меру казне у сваком конкретном случају. — Види његове радове,. нарочито: Вазез рага ппеуо дегесћо репа, Вагсејопе, Зејог, 1902. 5