Полиција

— 906 —

оправдању одржања друштва у облику државе. Ту се појављују као неминовна, ту се само по себи намеће, ревизија постојећег стања. Њен манифестовани облик није више, у најблажу руку, обична тежња усвршавању у трвењу између присталица напредка и оних, који су заинтересовани за одржање постојећег поредка као таквог. Њен је облик борба, више или мање опасна — другим речима нагле законодавне реформе или револуционарни покрети и успеси.

И једна и друга врста ових исхода цењене социјалне „борбе ремете правилни социјални развитак. Ремете социфалну еволуцију. Другим речима не допуштају постојећем стању ла се усаврши, него га доводе у питање. |

Задатак свих паметних управа у сва времена и у свима народима је био — логично — да се те заоштрености избегну. (Ми не припадамо присталицама рационализма, али емпирички смо дошли до закључка изнетог у горњој реченици и примили смо га као такав). Органи који су се о томе старали у разна времена су разпични.

Апсолутни владаоци, умерене личне владе, демократија, | парламентарна монархија. Увек једно је главно избећи кризу.

Ма да су највећи прелази вршени превратима, ипак највећи број великих ствари за отклањање унутрашњих борби је последица лаганих, скоро неприметних реформи.

Ми узимамо поделу власти као једну од највећих гарантија за сигурност отклањања тих криза. Велики принцип о подели власти и о заустављању власти — влашћу које је први прокламовао Монтескије у своме „Духу Закона“ (1748), држимо — као и огроман број аутора, — регулисао је тај посао.

Монтескијева подела на три власти: законодавну, управну и судску била је прво унета у Амерички а после у Француски Устав (1791 год.). Данас у Европи сва Уставна Права сем Швајцарског, Руског Совјетског и Турског Уставног Права узимају тај принцип као своје врховно начело.

Питање о подели законодавне власти од других двеју је ван дискусије и у пракси и у теорији. То питање се данас не поставља. (Ма да се и то питање у скорој прошлости постављало свуда. Питање о мешању управне власти у сферу законодавне била је доста обична појава за време, зато и одмех после њега у свима земњама, које су учестовале у вемлико