Полиција

— 877 —

тљирати У правну сферу друге особе, онда делује на властиту погибао, те прима на себе цели ризик, С тога мора да пружи накнаду и држава, која са осумњиченим поступа као са зло-чицем и мора рачунати са евентуалношћу, да лиши слободе -невина човека, те да тим чини објективно неправо. У погледу «опсега накнаде питање је, дали се можемо задовољити накнадом моралне штете или треба тражити накнаду и ма-теријалне штете, Ако наш закон о штампи (чл. 62) пружа накнаду у новцима за материјална добра повређена по појединцу, треба у овом случају држава у толико пре да даје „оваку накнаду, јер клевета у новинама не стоји ни у ком -омеру за неоправданим ограничењем слободе. Треба дакле накнаду и за материјалну штету установити, евентуално са установљењем максималне границе, како је то тражио проф. ЖКислинг на 13, нем. Јуристентагу године 1876, а то ограничење стављено је једно из фискалних разлога, друго да се „слободном уверењу суда стави у закону граница. —

Ова два су извадка реферата и кореферата била штам"пана у официјелној књижици, коју је издао „стални одбор «конгреса правника“ под насловом „Оснушки реферашов и ко„реферашов“ месец дана пре одржања конгреса, а писац ових редака прикључио се у Њој изведенима референта г. проф ЛИиловића са додатком, да накнади нема места, ако је при"творено лице само намерно или из скрајног нехатша узроковало „своје лишење слободе. У погледу опсега накнаде штете дао де своје мишљење, да иматеријална оштета за лишење слободе „може бити у оквир оне одштете, коју треба по нарочитом "поступку у кривичној процедури уредити. —

|. На конгресу самом (дне 9. септембра 1926) на отвореној седници добио је први г. проф. Шиловић као главни рефеурент реч и изјавио своје мишљења у сагласиости са горе поме"нутом извадтком реферата. (Господин др. /осип Весел на констрес лично није могао доћи). Писац ових редака развијао је «своје мисли мало опширније, а то не у теоријској смери, већ „са чисто практичног гледишта законодавства, будући да сматра да међу учесницима правничког конгреса сигурно не може „бити никога, који не би био убеђен о теоријској правилности грешења. Нека буде дозвољено, да своје мисли овде образложим, г# то с погледом на статистичке податке још мало потање, јер