Полиција

21. 7

Како је већ напред речено извршни поступак започиње: пратњом употребе присилног средства за случај, да се противно уради него што је одређено, односно ако не буде на време урађено. Ова претња треба наравно да је садржана и у решењу, које има да се изврши.

Присилно средство, којим се запретило, има да се одмах употреби, чим се опази противна радња или када је прошао рок за предузимање одређене радње, а ова није предузета. — Истовремено има да се запрети оштријим присилним средсством за случај да се решењу противна радња понови или за случај даљих пропуста. Присилно средство нема да се употреби, чим је обавеза извршена.

Присилна средства не смеју у појединим случајевима да прекораче у новцу износ од 1500 шилинга (око 12.000 динара), а у затвору четири недеље дана. — Извршење новчаном казном као присилним средством допуштено је и против корпорација и других нефизичких лица са изузетком корпорација јавнога права.

Повчане казне по овом закону припадају оној територијалној корпорацији, која има да сноси трошак извршних власти. |

У колико законом није друкчије одређено, може се употребити директна сила у циљу, да се изврши оно, што ја наређено у решењу, ако то није могуће на други начин или није могуће правовремено извршити!). чини кривице, већ према важности радње, која има да се изврши и према јачини отпора, који је учињен или се очекује. — Она је допуштена и према физичким и према правним лицима, у колико у питању нису јавно-правне корпорације. — Код присилних казни не важи начело, да се не могу више пута изрећи за исто дело. — Сем тога управна власт може приличну казну, којом је запретила, извршити, у ком опсегу. налази за нужно, или је у опште не извршити. Код полицијске казне она нема то овлашћење. И најзад присилна казна отпада, када за извршење радње нема потребе Или је за обвезаног њезино извршење постало немогуће.

') Употреба директне силе значи, да није потребно прво иступити са претњом употребе присилног средства, већ се односно присилно средство може одмах употребити. О томе, наравно, пошто закон није поставио никакве границе, одлучује извршна власт по слободној оцени прилике. Сем тога овде треба добро разликовати случајеве, када органи јавне сигурности предузму законом на то овлашћене мере а да не спроводе формални претходни поступак, у циљу уздржавања јавног реда и сигурности, као иу циљу одбране