Полиција
друштва и по својој многобројности и по свом економском значају са пуно права очекује помоћ државних власти у заштити интереса њиховог реда и са тог разлога, што су они, испуњавајући све услове које закон о радњама од њих тражи, носиоци свију јавних терета и других грађанских дужности, чега се бесправни мајстори заклањају и-тиме штете државне интересе.
Најзад, ако би државне власти немарно вршиле своју Хкужност предвиђену законом и донекле телерирале нелегалан Рад, ово зло имало би поред осталих незгодних страна и ту последицу, што би се код правних незаштићених мајстора убила вера у законитост и моћ управних органа, што се несме допустити.
По овом питању постоји распис овог Министарства под УБр. 9430. од 13. априла 1923 године, Њиме је скренута пажња управно полиц. властима на ову немилу појаву и наређено да најенергичније настану на сузбијању и онемогућавању бесправних занатлија, као и да месним занат. еснафима и Занат. Комори у том правцу излазе на сусрет и тиме припомогну осигурању како занат, реда и државних прихода тако и потрошачки интерес.
Жалбе занат. еснафа и честе интервенције Занатске Коморе код овог Министарства противу немарног рада полицијске власти по овом питању као и жалостан факат, статистички утврђен, да је у последње године бесправно упражњавање заната у толикој мери напредовало, да је број бесправних занатских радњи постао већи од број правних мајстора, најеклатантније говори о оправданости протеста занатских еснафа да им државне власти не указују ону нужну потпору ва што по закону имају права и, толерирајући бесправне занатлије не пружају довољно правну заштиту њиховом реду на штету и државног интереса и потрошачког савета.
Из тих писмених представки појединих еснафа и Занатлијске Коморе увидео сам да поједине управно полицијске власти неправилно интерпретирају одредбе закона о радњама и то нарочито она закона наређења, која говоре о бесправном раду, ма да је општа седница Касац. Суда од 10. августа. 1912. год. Бр. 1943, дала објашњење о битним условима, које треба да има сваки правни занатлија у овоме: „да је сваки