Полиција

— 1023 —

да буду. закони. Уредба о подели земље на области, ма да има материалну снагу закона, ипак није закон у формалном смислу. Спајање области представља несумњиво образовање једне нове области и нових самоуправних и државних надлештава, и само законом могу ова последња да се установе.

Може се приметити да је сам Устав учинио за спојене области изузетак у напред цитираном чл. 95 (трећа алинеја). То би се, по нашем мишљењу, тешко могло извести из чл. 95. Али, и кад би то био случај, треба само преврнути неко. лико листова Устава и прочитати чл. 136. У том члану се одређују органи који имају да изврће прву поделу земље на области. То је поверено Скупштини; ако она не сврши посао. за три месеца по поднесеном предлогу, надлежност прелази на Законодавни Одбор; ако ни он не сврши за два месеца, сама Влада мора да изведе поделу у року од месец дана путем уредбе. Пошто су Скупштина и Законодавни Одбор пропустили да изв)ше поделу у предвиђеним роковима, Влада је донела уредбу о томе и, сама поделу извршила. Али је, за такав случај, Устав наредио да се „та уредба може мењати само законодавним путем.“ Ван спора је, свакако, да спајање двеју или више области значи мењање садашње Уредбе о подели земље на области.

Ако би се овај уставни пропис стриктно тумачио, изашло: би да није довољна посредна потврда државних власти на одлуке двеју обласних скупштина о спајању, већ да она мора бити непосредна.') Изишло би, према чл. 185 Устава, да само закон може формирати нове области и разграничавати старе и то изречно. По том уставном пропису, ниједна се промена териториалне надлежности појединих области не може извести без законског наређења. Све што том наређењу претходи, може имати велике политичке и моралне важности, али је правно ирелевантно. Само кад закон усвоји раније одлуке којих било власти и органа, измене у обласним територијама постају перфектне и извршне.

1) Израз „непосредна“ потврда није може бити строго адекватан, али о по смислу тачан. У закону не мора стојати да се потврђују одлуке обласних. скупштина, још мање би то морало стајати у наслову самога закона. Али, по својој садржини, тај закон не би био ништа друго него потврда одлука. обласних скупштина.