Полиција

БЕОГРАД —3—

:; "Кад се "сада питамо, која су колективна лица учесници зпојмовно тако утаначене. части, видимо — друштва и правна „лица, Живановић (10с: с! стр. 19) цитира као колективна лица: "трговачка и индустријска друштва, коморе, политичке странке, "задужбине и т. д. и вели, кад су колективна лица призната као субјекти права, онда иа основу тога постају т. 38. правна _лица. Даље се имају убројати у ред колективних лица према "нарочитој законској норми (с. 5 104 срп. каз. зак., 520 "зак. 0 штампи од 12. јан. 1904) и државна надлештва, разна политичка тела, као н, пр. Народна Скупштина, окружне и «среске скупштине.

Сва та „лица“ предметом су само клевете, а не и увреде. «На том месту навођења законских прописа говоримо само о повреди части, која је почињена сваким могућним средством „сем штампе.) О лицима, која имају да наступе за ова лица као стварни оптужитељ, каже се гледе јавних надлештва или политичких тела, да ће бити то државна власт (5 104 каз. зак.), која кривца сама без тужбе увређеног кривичном суду на суђење предаје, а за правна лица, за које нема нарочите одредбе, важиће, да их заступа њихов представитељ, како је -то одређено по општим законима и са њима у складу стојећим статутима или правилима. Заштита части колективних „лица је онда установљена за јавна надлештва и политичка тела у глави Х (0 злочинствима и преступљењима противу закона, власти и јавног поретка) и у глави ХХП (о лажном оптужењу, опадању и повреди части). Само наших доцнијих излагања ради навешћемо још, да има 5 215, норму, по којој "у случају, ако је увређена страна (— не: оклеветана —) увреду -с места повратила и ако повраћена увреда. није много већа год оне учињене јој, неће се ни једна страна казнити.

6 3. Босна пи Херцеговина, Далмација, Хрвашска и Сла„вонија, Словенија с Прекмурјем. Друга је велика група законодавства у нашој краљевини она, која је ослоњена на бивши аустријски казнени закон од 27. маја 1852 у набројаним пожрајинама. Опћенитог уганачења, шта је част, овде нема. ШИпак деликти повреде части по својим суставинама подељени „су на различите групе, од којих треба да наведемо: лажно «окривљење због каквог деликта, изнашање на јавност неистизнитих, срамотних или нечудоредних радња и јавне погрде. У