Полиција

ПБ

круг колективних лица нормисан је и у бившем аустријском“ и у маџарском законодавству од прилике врло слично, само“ „фамилију“ последње наведени законик не обухвата као предмет повреде части, а и обим је ужи, него је обим колективних · лица по срп. — црногор. каз. зак. Чудновато је, да је срп.. закон о штампи од 12. јануара 1904 круг колективних лица. окрњио, јер је набројио од ових само судове, војску, јавна. надлештва и Народну Скупштину, а није се такнуо ни друштава, . ни правних лица. Одвајајући се од овог схваћања, а приближавајући се очевидно тада већ постојећему пројекту за јединствени каз. зак. за читаву државу, данас важећи закон оштампи од 6. авг. 1925 за клевету и за увреду назначио је“ предметом повреде части „једно или више физичких или више правних лица“ (чл. 562, одн. 56), а поред овог има у чл. 54. норму за наношење увреде или клевете судовима, војсци и јавним надлештвима. У чл. 55 претпостављено је, да може бити пасивно способан за клевету „један ред физичких или правних лица“; у таквом случају допуштено је једном или неколицини лица подићи само једну тужбу, а оптужени неће бити. кажњен, ако докаже, да је за ма које лице из означеног реда. оно, што је у напису изнето, истинито, дакако под условом, да је доказивање у опште за тај случај допуштено. Истинитост доказивања чињеница искључена је према чл. 61, кад се: клевета односи на колективно лице Народне Скупштине. Појам. клевете и увреде у данашњем зак. о штампи у суштини поклапа се са овим појмом из срп каз. зак. гл. (горе 5 2).

Пустимо сада на страну објекте повреде части, код којих. претежу државни и општи јавни интереси за установу“ заштите њиховог угледаи у првој врсти због шога траже нарочите норме о санкцијама повреде овог угледа. То су Народна Скупштина, надлештва и т. Д. Правно добро примарно. код ових повреда није част, већ јавни поредак. Гледајмо сада, шта остаје од т. зв. колективних лица по закону о штампи, која нису ни надлештва, ни делови надлештва. Видимо још. само „правна лица“ и „редове физичких и правних лица“. Од последних редова опет у истини нема нарочите опште норме за повреду части, јер је мишљено овде према чл. 55. "само регулисање конкуренце више истоврсних деликата против. извесном вишем броју („ред“) физичких или правних лица,