Полиција

/

МЕ А А

| = .

према субјективној одговорности представника! Ипак држимо, да излази из духа последње алинеје чл. 13, да материјални трошкови, новчане казне, судске таксе плаћа правно лице из своје имовине, а не његов представник. Иначе постала би свака дужност наплате илузорна, јер би овисила од тога, има ли представник доста имовине или не (Испор. Живановић: Основи крив. права, општи део, стр. 218). Из чл. 26 излази, да мора уредник новина примити и оштампати исправку правног лица, чије је име у вези са његовим радом или живопом споменуто у новинама. У чл. 28 стоји, да треба да потпише исправку правно лице, чије је име у напису споменуто. У чл. 26 и 28 нема говора о представнику у смислу чл. 13, који може бити само једно појединачко лице, већ заступник правног лица може бити једно или више лица, како је то удешено у правилима и статутима правног лица. А с тиме складан је и пропис чл. 79, који вели, да ће се истрага водити на тужбу правног лица или њихових законитих заступника, а пријава се подноси лично или преко правног заступника, што значи, по нашем мишљењу, да може или законити заступник правног лица по општим законима или заступник по чл. 183 зак. о штампи изабрати и поставити свог правног

заступника, који ваступа у име правног лица.

Из свих ових прописа видимо, а нарочито из прописа чл. 26, да је претпостављано неко лице, које може имаши

· „субјективну одговорност“ и које има способност, да „ради

и живи“. |

_А шта су правна лица у општем правном животу» (О последњем испор. пре свега одличну студију: Риатис: „Критични погледи на јуридично осебо“ у Зборн. знанств. расправа [јурид. фак. у Љубљаниј, год. 1925, стр. 213 насл.) Имамо т. зв. органску или германску теорију правних лица (Слегве), која каже, да је јуридичко или правно лице реална, спојена јединица, која је призната субјектом права. Присталице ове теорије познају поред „природног организма“ још „социални организам“, који има свој особити живот и своју особиту душу. Други научњаци заступају теорију фикције, која се зове романистичка теорија по свом почетнику романисту Заоопу-и; она каже, да је по начелу само човек правно способно лице, а изузетно да је била проширена правна спо-