Полиција

1790.

Париз, најстарија варош у Европи, има међу својих пет хиљада улица мало не 4000 које су средњовечног типа, т.ј. узане, вијугаве, неки пут и стрме. У односу према величини, ушао је Париз у ону кризу која сада мори наше главне: градове, у години 1910, кад је почео нагли прелаз од коњских кола на аутомобил и број ових нарастао на 27.063, поред двоструког броја других превозних средстава. Криза је загрдила после рата, кад је број аутомобила свих врста превазишао 100.000, у год. 1920, а још није било довољног искуства 32 једну рационалну реглементацију. Данас, кад је само код. париске префектуре регистровано 234.000 аутомобила из 1996 и неких 90.000 из 1927, кад поред тога дневно из провинције и иностранства стиже више него 25.000 моторних кола у престоницу Француске, криза је много мања, ма да четири петине тог махнитог броја аутомобила не терају про_фесионални шофери, него приватни власници кола.

Природно, статистика несретних случајева показује огромне цифре, али, сравнимо ли их, релативно према броју кола и непрофесионала који их терају, са нашим статистикама, однос је несравњиво повољнији. Према статистичким податцима париске префектуре било је 1925. год. несретних случајева: смртних: 260; рањеника: 2388. У години 1926: 3297 смртних случајева; 3025 рањеника. Од тога пада на приватна кола: 170 смртних и 1567 других несрећа, на теретна 108 смртних и 745 лакших случајева; а на аутотаксије: 49 мртвих и 783 рањеника. Жртве су већином старије жене, свет из провинције, пијани људи, а наравно што не стоји у статистици -- нервозни и неприсебни. Судски и полицијски поступци, који су проведени у сваком случају гажења и судара, уче нас, да „обест шофера“ постоји највише код приватника, најмање код професионала. То се види иначе и из саме статистике. Велики део несретних случајева пада ми кишне дане, кад је кочење кола знатно отежано по глатком 2сфалту и дрвеној калдрми, но највећем делу несрећа крива је сама публика, која се не придржава прописа за циркулисање по улицама и раскрсницама, и која, у место да једноставно стане, ако види да је упала међу више низова кола која јуре у разним правцима, изгуби главу, бежи сад у напред, саду назад и тиме онемогућује лицу које вози, да управи кола тако да се избегне несрећи.